Izvor: Politika, Beta, 07.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 100 dinara duga naplati se samo jedan
Do prvog pokušaja plenidbe, u proseku prođe skoro pet meseci, dok period između dva pokušaja traje kao jedno godišnje doba ili oko 90 dana. Neophodna reforma Zakona o izvršnom postupku
Prosečna stopa naplate duga u Srbiji iznosi samo 1,16 odsto. Govorom novca, to bi značilo da se na svakih 100 dinara duga naplati samo jedan. Zbog toga 73 odsto preduzeća u Srbiji nikada ili retko pokušava naplatu potraživanja sudskim putem. Prosečno vreme potrebno za izvršenje ugovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznosi 635 dana.
Na primer, Trgovinski sud u Beogradu pokriva 17 opština, a godišnje primi 22.000 predmeta izvršenja i zapošljava samo devet izvršitelja. Svaki od njih, ima 200 predmeta mesečno ili oko 52 minuta dnevno po predmetu. Do prvog pokušaja plenidbe, u proseku prođe skoro pet meseci, dok između dva pokušaja prosečno prođe jedno godišnje doba ili oko 90 dana. Za izvršenje jedne odluke Trgovinskog suda potrebna su najmanje tri pokušaja. Međutim, u 90 odsto slučajeva za izvršenje je potrebno više od 10 pokušaja. Zbog toga postoje predmeti stariji od deset godina. Prosečno, od 14 pokušaja plenidbe izvrši se jedan.
– Sve ovo što je navedeno za sobom ostavlja mnoge posledice. Podstiče se neodgovorno ponašanje dužnika. Automatski se postavljaju stroži uslovi kreditiranja, a povećavaju se i kamate. Štetu trpe preduzeća i građani koji plaćaju. Percepcija javnosti o pravosudnom sistemu se pogoršava. Građani se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava – navodi Dragana Stanojević, zamenik direktora Programa za reformu stečajnog i izvršnog postupka koji finansira USAID.
Američka agencija za međunarodnu ekonomsku saradnju (USAID) sprovela je istraživanje trenutnog stanja u Srbiji i izvršila analizu sistemskih rešenja u regionu. Zaključak je da je reforma Zakona o izvršnom postupku (ZIP) neophodna. Krajem prošle godine formirana je neformalna grupa stručnjaka koju su činile sudije prvostepenih sudova, Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda Srbije, predstavnici banaka, advokature i Ministarstva pravde. Problemi su detektovani i o njima je obavešteno Ministarstvo pravde koje je u maju ove godine formiralo radnu grupu koja je uradila nacrt izmena i dopuna ZIP-a.
Nacrt je Ministarstvu predat 1. oktobra ove godine i o njemu još nije raspravljano.
– Posle više meseci ozbiljnog razmatranja svih mogućih opcija i analize sistema izvršenja u susednim zemljama, stručnjaci iz Srbije su se saglasili da je sistem neophodno menjati. Složili su se da je najbolje rešenje, pored sudskog izvršenja, uspostaviti i savremeni i efikasan sistem profesionalnih izvršitelja. Za razliku od ljudi koji trenutno rade kao sudski izvršitelji i koji nemaju adekvatnu stručnu spremu za obavljanje ovog posla niti ikakva sredstva za rad, „novi izvršitelji” će biti obučavani, imaće licencu Ministarstva pravde, službenu legitimaciju. Oni će postupati samostalno u okviru zakonskih odredbi, odgovaraće sopstvenom imovinom, a imaće i obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti – objašnjava Stanojevićeva.
Prema njenim rečima, ova „reforma” može da se sprovede relativno brzo i efikasno. Kako kaže, pomalo je nerealno očekivati da država iz budžeta izdvoji dodatan novac kako bi obučila sudske izvršitelje, obezbedila im neophodna sredstva ili adekvatan prostor za rad koji sada nemaju, a naročito u uslovima finansijske krize i restriktivne budžetske politike.
– Od ključnog značaja je uvođenje paralelnog sistema sudskih i profesionalnih izvršitelja. Kada postoji direktna konkurencija između ova dva sistema, brzo se uvidi da je profesionalni sistem efikasniji. Postojanje profesionalnih izvršitelja predstavljaće podstrek sudskim izvršiteljima da poboljšaju svoj rad. Sudski i profesionalni izvršitelji biće ravnopravni, a izvršne sudije nadziraće rad oba sistema – objasnio je Slobodan Spasić, sudija Vrhovnog suda i član Radne grupe za izmenu zakona.
Pored ostalihposledica nefunkcionalnog sistema, „detektovan” je i problem dugog trajanja izvršnog postupka. Prema rečima zamenice direktora Programa, zbog ovog problema građani Srbije počeli su da se obraćaju Sudu za ljudska prava u Strazburu.
– Članom šest Međunarodne konvencije o ljudskim pravima zagarantovano je pravo na suđenje u razumnom roku. Pošto su ljudi prolazili prvo kroz proceduru jednog dugog parničenja, a potom godinama čekali izvršenje pravnosnažne presude, počeli su da se obraćaju sudu u Strazburu tražeći zaštitu. Poražavajuće je za jednu državu da u okviru svog sistema nije u mogućnosti da nešto preduzme. Sud u Strazburu je do sada doneo sedam presuda u korist građana koji su tužili Srbiju. Reč je o predmetima starim i do 15 godina – navodi Stanojevićeva.
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog suda Srbije i član stručne grupe za izradu zakona, smatra da je Srbija pod pritiskom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Prema njenim rečima, presudama ovog suda ne nalaže se samo isplata poveriocima, već postoje i druge opšte mere koje Srbija mora da sprovede. Jedna od njih je i izmena neefikasnih propisa.
– Postoji potreba da se proceduralne reforme usklade sa strukturnom reformom pravosuđa. Konačno, tu je i potreba da se poboljša sistem izvršenja" Taj sistem ne treba samo reformisati, već izmeniti iz korena – kaže sudija Andrejević.
Svi sagovornici slažu se u jednom: za poslovni sektor, pogotovo za investitore, reforma sistema izvršenja i uvođenje profesionalnih izvršitelja donosi predvidivost i sigurnost, a čini i uštedu u novcu i vremenu. To bi, slažu se, Srbiju svakako učinilo poželjnijim mestom za ulaganje u uslovima sve oštrije konkurentnosti u regionu.
Mirjana Derikonjić
[objavljeno: 08/12/2008]
