Izvor: RTS, 02.Jun.2014, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očuvanje ćirilice, borba za identitet
Očuvanje ćirilice prerasta u borbu za očuvanje nacionalnog identiteta. Ipak, sve češće se koristi latinica, a sve ređe se vidi ime preduzeća ili lokala napisano ćirilicom.
Jezici i pismo su u osnovi nacionalnog identiteta. Srbi su narod ćiriličke kulture. Na ćirilici hiljadu godina stvaraju spomenike, koji čine riznicu svetske kulturne baštine - Miroslavljevo jevanđelje, Dušanov zakonik, povelje i hrisovulje, žitija svetitelja i vladara. Nije li ovo dovoljno da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << očuvanje ćirilice bude nacionalno pitanje i ozbiljan razlog da se ustanovi jezička politika i striktno odredi službena i javna upotreba jezika i pisma?
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo - član 10. Ustava Srbije. Uprkos tome, mi šopingujemo u mega molovima, čekajuće da "sale", ili "saldi" dostignu odgovarajući procenat.
U tom redu za običnim životom izgubismo kupovinu, prodavnice, sniženje i rasprodaje. Tako polako nestaje naš jezik, nestaje naše pismo.
Sudeći prema anketi, napravljenoj među učenicima Pete beogradske gimnazije, većina đaka radije piše latinicom, jer su tako - navikli.
Ćirilica se tokom vekova prilagođavala, kako bi pratila jezik i tako pripada najfunkcionalnijim pismima Evrope.
"Gotovo idealno odvara srpskom fonološkom sistemu, za jedan glas jedan znak. To su razlozi koji obezbeđuju funkcionlanost ovom pismu. Ono je sasvim upotrebljivo u novim modernim tehnikam, a i jedan od krupnih razloga je taš što mi na ćirilici već hiljadu godina stvaramo svoju kulturu", kaže profesor Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik SANU.
Mini test je pokazao da učenici bez greške koriste ćirilicu, iako se njome ređe služe. Na to mogu da utiču i profesori.
Profesor srpskog jezika i književnosti Rastko Jevtović kaže da se pismeni zadaci uvek pišu samo ćirilicom.
"Takođe ja preporučujem i u domaćim zadacima, ali tu dozvoljavam i korišćenje latinice. Po mojim saznanjima, u slobodno vreme đaci ove škole, kao i svih drugih u našoj zemlji, mnogo više se služe latinicom. To je duh vremena", smatra Jevtović.
Udruženje "Kultura ćirilica" nema dilemu. Bavi se lepotom i primenom pisma. Nije greška ako ih nazovemo i putujuća izložba ćirilice.
"Mi okupljamo radove najboljih naših kaligrafa, umetnika lepote pisma, radove naših najboljih tipografa, odnosno projektanata tipografskih azbuka, i to štampamo. Pravimo od toga eksponate i prikazujemo gde god je to moguće", kaže Ivan Stratimirović, predsednik udruženja "Kultura ćirilice".
Ostaje činjenica da su u najprometnije beogradskom bulevaru čak na 87 od 100 lokala nazivi napisani - latinicom.
