Izvor: Politika, 08.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očigledno prekrajanje istorije
Profesor Svetozar Stojanović, nekadašnji marksist, sada predsednik Srpsko-američkog centra u Beogradu, pokušava u svom tekstu pod naslovom "Ustanici i kvislinzi" (2. avgust) da rehabilituje ravnogorski pokret Draže Mihailovića na nov i originalan način. Pošto je u vreme Drugog svetskog rata bio još uvek dete i pošto se nikad dosad nije bavio istoriografskim istraživanjima, on i ne pokušava da bilo šta dokumentuje činjenicama. On polazi od pretpostavke da su u srpskoj istoriji uvek postojale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve bitne dimenzije: jedna, "principijelistička" i povremeno ustanička, a druga "pragmatistička" i povremeno kvislinška. Prva je došla do izražaja u četničkom podizanju ustanka protiv okupatora 1941. godine, a druga se ispoljila u odustajanju Mihailovićevih četnika od daljeg oružanog ustanka usred nemačkih represalija.
Dakle, po Stojanoviću, nesumnjiv je Mihailovićev "antifašizam" i njegov "ustanak protiv okupatora" ali razni su oblici antifašizma, a jedan od njih je pasivan. Glavni uzrok propasti Mihailovićevog četničkog pokreta bila je njegova "pasivizacija", jer je, navodno, Draža bio "šokiran" nemačkim represalijama.
Ova domišljanja mogu da prođu samo kod onih koji nimalo ne poznaju istoriju Drugog svetskog rata na našim prostorima. Međutim, ta istorija je dobro proučena i počiva na hiljadama sačuvanih dokumenata.
Ono što je 1941. godine Mihailović uradio u Srbiji ne može se nikako okarakterisati kao "ustanak protiv okupatora". Draža Mihailović je na Ravnoj gori okupio izvestan broj oficira i počeo da organizuje četnički pokret u Srbiji (koji je u inostranstvu nazvan "Kraljevska vojska u otadžbini").
Ni jednog trenutka on nije nameravao da stvarno digne ustanak protiv Nemaca, da pokrene masovne oružane akcije protiv njih. On se "primirio", čekao, pravio planove, organizovao svoje snage za odsudni momenat i očekivao da iz Londona dobije znak kada treba da počne da koristi protiv Nemaca tu vojsku, koja je uglavnom plandovala po selima i bavila se ubijanjem svojih domaćih rivala – partizana i njihovih simpatizera (tako je u selu Vranić 20–21. decembra 1943. godine zaklano 75 osoba oba pola starosti od dve do 93 godine, u selu Dragovac su 20. aprila 1944. zaklane 72 osobe, u Kitonji kod Nove Varoši je zaklano 11 Srba, itd.).
O kakvom ustanku se može govoriti kad se već 11. novembra 1941. godine Draža Mihailović sreo u selu Divci kod Valjeva sa predstavnicima Nemačke komande za Srbiju (dr Georgom Kiselom, pomoćnikom dr Turnera, potpukovnikom Kogardom, kapetanom Matlom i nekolicinom nemačkih obaveštajaca).
Mihailović je tada izjavio da on, kao jugoslovenski generalštabni oficir, zna šta znači potpisivanje kapitulacije i da se on protiv Nemaca neće boriti, čak i kad bi im borba bila nametnuta. Tom prilikom su Mihailović i njegovi ljudi (prema postojećem zapisniku) pružili Nemcima uveravanja da će se boriti protiv komunista i tražio da Nemci pošalju kod njih svoje oficire za vezu. Pri tom su obećali da će im predati 365 zarobljenih partizana, što su ubrzo i učinili (u selu Slovac kod Lajkovca). Od ovih ljudi većina je streljana u mestu Krušik kod Valjeva, a izvestan broj poslat u norveške logore.
Već 1. novembra su četnici napali partizane u Užicu, a nekoliko dana kasnije u Čačku, 9. novembra je Draža Mihailović poslao telegram londonskoj vladi u kome je izvestio da će likvidirati sve komuniste u Srbiji, i tražio da mu se za tu svrhu pošalje oružje. Britanski ministar spoljnih poslova Antoni Idn bio je zaprepašćen kada je o ovome obavešten i odmah je od predsednika vlade Simovića tražio da prenese Mihailoviću da to ne čini jer oni zahtevaju sporazum sa partizanima i ujedinjenje svih rodoljuba.
Dakle, u vreme kada Zapad sklapa savez sa komunističkom Rusijom i ulaže napore da joj pomogne radi zajedničke pobede nad fašizmom, Draža Mihailović, "antifašist", uopšte se ne bori protiv fašizma, već mu pomaže borbom protiv Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije.
O kakvom se ustanku može govoriti, kad Mihailović već 6. septembra 1941. godine šalje emisare Nediću radi sporazuma o zajedničkoj akciji protiv partizana? Draža Mihailović je 30. novembra 1941. na Ravnoj gori najavio legalizaciju četnika.
Je li to "pasivizacija" ili aktivno uključivanje u saradnju sa fašizmom?
Nepoznavanje elementarnih činjenica nije opravdanje za ovakvo očigledno prekrajanje istorije.
Akademik SANU
Mihailo Marković
[objavljeno: 08.08.2006.]
.jpg)
