Izvor: Mondo, 24.Dec.2015, 11:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oči u oči sa šakalima – u Borči

Meštani u Borča uznemireni su ovih dana pošto se tim beogradskim naseljem pronela vest da je jedan od njih imao "bliski susret sa šakalom".

Foto: Wikipedia

"Večernje novosti" prenose pisanje portala Lobi-info.rs da je žitelj Borče zatekao nezvanog gosta u svom dvorištu, a da je druge šakale viđao u ulici, u okolini crkve na Ovčanskom putu.

Meštanin tvrdi da je prošle nedelje jedva odbranio svoju mačku od predatora svetložute boje i dugačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << repa u dvorištu u Angorskoj ulici. Nekoliko dana kasnije, video je sličnu živuljku u ulici u blizini kuće.

"Novosti" daju i objašnjenje za ovu, za druge Beograđane možda, neobičnu pojavu. Šume Pančevačkog rita odavno su, zapravo, poznate kao stanište šakala.

Ove životinje poznate su po sablasnom zavijanju ali se, uglavnom, drže podalje od ljudskih naselja, osim kad ih glad ne natera drugačije. Tada ne prežu od napada na domaće životinje.

Žitelji Borče se sada brinu da nije broj šakala znatno uvećan, ili je izgradnja saobraćajnica vezanih za Pupinov most poremetila njihove uobičajene rute kretanja.

A ŠTA JE, ZAPRAVO, ŠAKAL

Šakal je vrsta psa, i saada u podgrupu u kojoj je i američki kojot, ranije znan i kao "američki šakal". Postojbina šakala je izuzetno velika i u zavisnosti od vrste mogu se pronaći u jugoistočnoj Aziji, maloj Aziji, Bliskom Istoku, zemljama Persijskog zaliva, Jugoistočnoj Evropi i u Africi.



Izvor: Youtube

Šakal, koji se nastanio i operiše na našim terenima je svakako "zlatni šakal" (canis aureus), ali nije baš isti kao iz zemlje postojbine Jugoistočne Azije Kaspijskog regiona ili Bliskog istoka i male Azije, objašnjava vebsajt Lorist.co.rs.

"Naš" šakal uobičajeno ima nesto kraće noge, kraći rep, kraće uši i po običaju je krupniji i teži od svojih predaka iz postojbine. Po nalazima DNK odstreljenih primeraka iz Kaspijskog regiona, ruski zoolozi su došli do zaključka da je došlo do mešanja gena "zlatnog" i "zebrastog šakala" i da je to onaj tip koji polako migrira kroz Balkan ka centralnoj Evropi. Zoološka literatura ovog balkanskog šakala još i zove "žućkastozlatni".

Šakali, u zavisnosti od postojbine, načina ishrane, vrste i odnosa polova dostižu visinu do 50cm, težinu do16kg, dužinu do 100cm. Boja im varira od sivo smeđe do zlatno žute-bordo sa tamnijim leđima, oker paležima, sa jednobojnim ili crnomeliranim repom.

Veličina ušiju i nogu varira u odnosu na podneblje gde žive. Mužjaci su u proseku 20 odsto krupniji od ženki. Karakteriše ih jak vrat, izrazito čulo sluha i mirisa. Dlaka je oštra, srednje dužine i specifično bela ispod vrata Njuška može biti šiljatija ili zdepastija, ima karakteristično zubalo od 42 zuba kao i sve vrste pasa.

Nastavak na Mondo...