Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ocenjivanje Srbije
Povremeno se u našim medijima pojavi ocena stanja u Srbiji koju iznose neke strane nevladine, vladine ili međunarodne organizacije. Neke od ovih ocena su dosta stroge, za neke se, objektivno, može reći i da su prilično nepravedne a neke su sasvim prihvatljive zbog svoje veće objektivnosti i boljeg poznavanja naše situacije.
Savremena društva su, kako će vam reći svaki sociolog ili politikolog, izuzetno složeni objekti za istraživanje jer sadrže veliki broj elemenata u međusobnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosima a trpe i složene i višestruke ekonomske, političke, kulturne ili bezbednosne spoljne uticaje. Upravo zato se smatra da dobri poznavaoci jednog društva moraju biti ne samo kvalitetni istraživači ili naučnici nego samo oni među njima koji žive u tom društvu i poznaju njegov jezik, kulturu i običaje.
Kada se radi o stranim posmatračima naše situacije čini se da oni, da bi nas jasno videli i razumeli, najpre moraju da se ponesu s maglom uglavnom negativnih predrasuda o Srbiji stvorenih u prethodnih petnaestak godina, tj. od početka raspada Jugoslavije. Naime, dominantno tumačenje, posebno na Zapadu i među muslimanima u svetu, krivaca za raspad Jugoslavije, a onda i za međuetničke i međukonfesionalne konflikte u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu najviše nalaze u Miloševićevom režimu i Srbima. Ovome treba dodati efekte propagandne pripreme (pretvaranje Srba u zločince) delovanja NATO-a izvan svojih teritorija i ovlašćenja da bi se očuvala njegova funkcija (posle kraja hladnog rata) i došlo do transformacije u globalnu zapadnu vojnu alijansu vođenu od strane SAD. Sasvim je sigurno da u svemu ovome ni Miloševićev režim ni mi Srbi nismo bili nevini, kao što je sigurno da nismo ni jedini krivci za sve ono loše što nam se dogodilo – sve ostale ocene moramo ostaviti istoriografiji i budućnosti. No posledica svega ovoga bio je prilično negativan i u nekoj meri nepravedan imidž Srbije i Srba s kojim se i danas bezuspešno nosimo.
Zato nije čudo da je ocenjivanje Srbije u vreme Miloševića (u velikoj meri zasluženo) bilo izrazito negativno. Na primer, kada je u Beogradu Si-En-En snimila (ja sam im, tom prilikom, dao intervju) sto hiljada ljudi u mirovnom maršu protiv artiljerijskog uništavanja Sarajeva, njihov urednik je odbio da to prikaže jer (i pored video zapisa) nije verovao da u Srbiji postoji jak mirovni pokret. Drugi primer s kojim imam ličnog iskustva jeste objavljivanje liste najkorumpiranijih zemalja od strane Transparency international (TI), takođe u vreme Miloševićeve vlasti. Pošto smo u Centru za proučavanje alternativa takođe radili nekoliko istraživanja korupcije, interesovali smo se za metod kojim je TI stavila Srbiju na čelo najkorumpiranijih zemalja u Evropi. Rečeno je da se radi o intervjuima sa stranim biznismenima koji su imali posla s našim vlastima – u vreme punih sankcija i izolacije Srbije, kada je ovamo dolazio samo poneki (i to sumnjivi) poslovni čovek! Za mene je i danas ovo "istraživanje" primer neozbiljnog metoda, premalog uzorka i, na kraju, nepouzdanih rezultata kojih bi se stideo svaki pravi naučnik. Izgleda da su u "istraživanju" (ako ga je uopšte bilo) učestvovali samo stranci što je, takođe, doprinelo njegovom lošem kvalitetu.
S druge strane, nedavno objavljena ocena Freedom House o stanju demokratije i društvenom razvoju Srbije (elaborirao ju je jedan od naših stručnjaka) čini se vrlo objektivnom, iako bi se i tu moglo naći nekih manjih zamerki. Ovo je slučaj koji potvrđuje pravilo da najobjektivniju ocenu našeg stanja i problema mogu dati samo domaći stručnjaci koji naše društvo najbolje poznaju i tom radu ne pristupaju sa predrasudama.
Moram izneti i evidentnu istinu da o našoj situaciji najobjektivniju i, na kraju, najmeritorniju ocenu mogu dati samo građani Srbije. Prema rezultatima mnogobrojnih istraživanja javnog mnjenja, ali i prema rezultatima poslednjih izbora, njihova ocena će teško usrećiti naše političare – one koji su najviše odgovorni ili zaslužni za našu situaciju. Na primer, nešto ispod 60 odsto naših građana redovno apstinira na izborima jer ne veruju da izbori mogu mnogo da promene njihovu životnu situaciju. Velika većina građana Srbije veoma loše ocenjuje rad naših institucija, od skupštine preko pravosudnog sistema do policije i vojske. Kada se radi o političarima, samo Boris Tadić ima pozitivni skor (razlika između negativnih i pozitivnih poena) dok su svi ostali u "negativi". Kada se radi o ekonomskoj i socijalnoj situaciji ocene su još, ako je to moguće, negativnije jer je oko devet desetina građana Srbije njome nezadovoljno dok više od 64 odsto privatizaciju smatraju velikom pljačkom. Ovo su zaista važne ocene jer od njih zavisi podrška građana daljoj tranziciji i reformama uopšte.
Ipak, kada se o strancima radi, za nas su značajne ocene koje dolaze iz institucija EU, jer od njih zavisi naše dalje približavanje i eventualni ulazak u ovu evropsku integraciju. S tog stanovišta, značajno je i da smo nedavno primljeni u Partnerstvo za mir, ako to nije samo malo anestezije pred rešenje kosovskog problema – što takođe može biti slučaj.
Korisno je, dakle, baciti pogled na neke strane ocene naše situacije, ali ipak treba mnogo više voditi računa o onome što pišu naši stručnjaci i, još više, šta misli većina građana Srbije, jer od toga zavisi pravac i kvalitet promena u zemlji ili, na drugi način rečeno, kako ćemo živeti u sledećih nekoliko decenija.
Sociolog, direktor Centra za proučavanje alternativa
Milan Nikolić
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
