Izvor: RTS, 23.Nov.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekivanja od javno-privatnog partnerstva
Usvajanje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama otvoriće put za ulaganja, kažu u Ministarstvu ekonomije. Pojedini stručnjaci, međutim, rezervisani su kad je reč o očekivanjeim od novog zakona.
Savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nenad Ilić rekao je da će usvajanje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama otvoriti put za ulaganja privatnih investitora koji se već dugi niz godina interesuju za realizaciju projekata po ovom modelu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Srbiji.
Ilić je, komentarišući odredbe Zakona koji je u utorak usvojen u Skupštini Srbije, rekao da postoji interesovanje za obavljanje određenih komunalnih delatnosti, od izgradnje sportskih objekata i škola do malih hidroelektrana.
Uz napomenu da javni sektor nije u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima, Ilić je za Tanjug izjavio da su ulaganja moguća tek kada nadležna javna tela (ministarstva, opštine, pokrajinski sekretarijati) prepoznaju potrebu i opravdanost realizacije projekata putem partnerstva sa privatnim investitorom.
Prema njegovim rečima, Zakon je predvideo da se privatni partner bira za obavljanje određene komunalne delatnosti za kojom postoji potreba ili koja se ne obavlja na određenom području, što "ne podrazumeva da privatni partner ulazi u strukturu vlasništva nekog postojećeg komunalnog preduzeća".
Ilić nije mogao da iznese procenu koliki se nivo investicija očekuje zahvaljujući primeni novog zakona, ali je naglasio da se veliki broj zainteresovanih investitora obraćao nadležnim ministarstvima i lokalnim samoupravama radi realizacije projekata.
Savetnik ministra je naglasio da, po Zakonu, ne postoji obaveza javnog sektora da, kada se javi zainteresovani privatni partner, taj projekat u praksi i realizuje.
"Ta inicijalna ponuda može da bude kapisla za pokretanje postupka za dobijanje privatnog partnera, gde nikakvu prednost ne može da ima predlagač projekta ili zainteresovano lice", tvrdi Ilić.
"U slučajevima da se ta konkurentska prednost ne može otkloniti, predlagač se isključuje iz postupka dodele javnog ugovora. To što se neko interesuje je samo signal za državne organe da određene projekte iniciraju", objasnio je Ilić.
Rezerve stručnjaka
Savetnik za investicije Mahmut Bušatlija je, međutim, rezervisan kada je reč o odredbama Zakona, istakavši da se na osnovu njih može zaključiti da privatni kapital jedva čeka da sa gotovim novcem uđe u javni sektor.
Bušatlija kaže da je zakon zasnovan na pretpostavci da će država i dalje držati većinu u javnim preduzećima i upravljačka prava u javnim preduzećima, a da će privatnici unositi pare za njihov razvoj.
"To je nemoguće očekivati jer, kao što znamo, naša javna preduzeća bez obzira na to što su monopolisti, samo prave gubitke, a ne profit. Jedini interes privatnika je da ima pouzdan profit i prihod od te akcije, koji može ostvariti isključivo ako ima i upravljačka prava", tvrdi Bušatlija.
Ni u pogledu koncesija nema pomaka, napominje Bušatlija, naglašavajući da su koncesije predviđene vremenski limitiranim ugovorima, "a kada imate privatnika koji je samo određeno vreme član jedne kompanije, on nema tu nikakva imovinska prava, već prava korišćenja".
Bušatlija je, na primeru autoputa, objasnio kako bi izgledala primena koncesije.
"Ako dobijete koncesiju na 25 godina, onda vam je cilj da što brže i jeftinije napravite put da biste ga što duže eksploatisali. Dakle, ta brzina i jeftina gradnja će dovesti do lošeg kvaliteta, a posle toga ćete imati 20 godina za eksploataciju, znači cilj će biti da se što više profita izvuče, pa će amortizacija biti vrlo niska, neće ići na dobro investiciono održavanje, već na tekuće održavanje autoputa", tvrdi Bušatlija.
Prema njegovim rečima, problem će tek nastati kada dođe vreme da se sve prenese na državu, a kako imovina koje se prenosi treba da bude što bolje očuvana, koncesionar će, pošto je to skupo, gledati da i to izbegne. "Takve vrste koncesije ne daju valjane rezultate bilo gde u svetu", zaključuje Bušatlija.
U Ministarstvu ekonomije podsećaju da je u javnu raspravu o ovom Zakonu bila uključena šira stručna javnost - Privredna komora Srbije, Savet stranih investitora, Evropska komisija, Američka privredna komora, Stalna konferencija gradova i opština i da svako ko je želeo mogao je da učestvuje u toj javnoj raspravi.
Tu oblast je bilo neophodno uskladiti i sa propisima EU jer su javno-privatno partnerstvo i koncesije, zajedno sa javnim nabavkama deo pregovora za članstvo u EU.
