Izvor: RTS, 14.Feb.2011, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obveznice pune budžet
Otkad je država izdala obveznice u evrima, kratkoročne hartije od 200 miliona evra prodate su već na prvoj aukciji. U Ministarstvu finasija kažu da će tako prikupljen novac koristiti isključivo za pokrivanje manjaka u budžetu i refinansiranje dugova.
Prošle nedelje, država je prvi put izdala obveznice u evrima. Emisija kratkoročnih hartija od 200 miliona evra prodata je već na prvoj aukciji. Na današnjoj aukciji, biće ponuđene i dugoročne obveznice.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ministarstvu finasija kažu da će tako prikupljen novac koristiti isključivo za pokrivanje budžetskog deficita i refinansiranje dugova koji na naplatu dospevaju u ovoj godini.
Evroobveznice iz dve emisije vredne su 400 miliona evra, skoro kao kredit koji je Vlada dobila od Sosijete ženeral banke.
Polovina tog novca je u kratkoročnim obveznicama koje će država kupcima vratiti za godinu dana uz kamatu od 4,48 odsto. Očekivano, najviše takvih obveznica kupile su banke.
"Mislim da smo postigli izuzetno povoljnu kamatu. Sa ovom i još nekoliko aukcija, mi smo obezbedili servisiranje budžetskog deficita u prvoj polovini ove godine", kaže Branislav Tončić, direktor Uprave za javni dug.
Povoljno zaduživanje države?
Takva kamata rezultat je velikog interesovanja za evroobveznice. Ponuda investitora bila je duplo veća od ponude obveznica. Da se država na taj način povoljno zadužila saglasni su i ekonomisti, ali nisu jedinstveni u oceni koliko se to uklapa u najavljeni proces deevroizacije.
"Iz tog ugla, ne deluje preterano stabilizirajuće na devizni kurs, ali kao kod svega novog, nešto dobijate, a nešto gubite. Mislim da je dobro da postoji šira lepeza ponude za investitore", smatra ekonomista Zoran Grubišić.
Sa najviše nestrpljenja, posebno dugoročne evroobveznice, iščekuju privatni penzijski fondovi i osiguravajuće kuće, jer kod nas nema dovoljno mogućnosti za kvalitetno ulaganje novca prikupljenog od građana, što usporava razvoj privatnog penzijskog i životnog osiguranja.
"Osiguravajuće kompanije će državi dati, narodski rečeno, žive evre. Prema tome, to nikako ne utiče na dinarizaciju ili deevroizaciju, mi dajemo evre, jer nemamo proizvod vezan za dinare", kaže Nebojša Divljan iz Delta đenerali osiguranja.
Na današnjoj aukciji, investitori će moći da ulože u kupovinu evroobveznica, koje se prvi put izdaju na 15 godina. Kamata za njih unapred je utvrđena i iznosi 5,85 odsto.
