Izvor: RTS, 12.Sep.2013, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrenovac, travom protiv pepela
Na pepelište obrenovačke elektrane letos je naneto 120 hiljada kubika zemlje koja će uskoro biti zasejana travom. To bi trebalo da spreči dalje zagađivanje vazduha pepelom u okolini TENT-a. Industrijski pepeo nije samo otpad, već i potencijalna sirovina u građevinarstvu, kažu u resornom ministarstvu. Procenjena vrednost pepela na celoj teritoriji Srbije oko tri milijarde evra.
Letos je Obrenovac danima bio nadkriven oblakom pepela. Na sedamdeset hektara zemljišta, na kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je pepelište obrenovačke Termoelektrane "Nikola Tesla" do kraja sedmice počinje sejanje trave. Tako će se trajno sprečiti razvejavanja pepela sa deponije termoelektrane.
Elektrane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi što utiče kako na stanovništvo i privredu Srbije, tako i na stanovništvo i privredu susednih zemalja, a i šire, upozorava se u istraživanju Evropskog pokreta u Srbiji koje će biti predstavljeno u Beogradu.
Ukazuje se i na alarmantan podatak da Srbija ima najveću stopu rasta smrtnosti od kancera pluća u Evropi.
U Termoelektrani kažu da su letos na deponiju dovezli 120 hiljada kubika zemlje kako bi posejali travu čime će potpuno sprečiti širenje pepela.
Direktor Korporativnih poslova u TENT-u Vojin Nestorović kaže da se, otkada je naneta zemlja, ni pri jačim udarima vetra pepeo nije raznosio.
Još 2009. sanirana je deponija u Termoelektrani B, pa u resornom ministarstvu kažu da više nema straha od zagađenja životne sredine pepelom u obrenovačkom kraju.
Međutim, pepeo neće tretirati kao otpad već kao sirovinu, što je dodatna korist.
Državni sektetar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković naglašava da procenjena vrednost pepela na celoj teritoriji Srbije iznosi negde oko tri milijarde evra.
"Onda možete da zamislite koliki je to prihod koji može da ostvari i država i lokalna sredina, a uz to da reši ekološke probleme u celoj Srbiji", kaže Novaković.
Većina zemalja već odavno industrijski pepeo koristi kao sirovinu u građevinarstvu, a posebno u gradnji puteva. Evropa iskoristi 90 odsto pepela, Sjedinjene Države više od 50 odsto, a Srbija samo pet odsto.
