Izvor: Blic, 29.Jan.2012, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrazovni sistem mora da poveže privredu i prosvetu
Obrazovni sistem kakav trenutno postoji u Srbiji nedovršen je, nedefinisan i predstavlja mešavinu starog sistema, koji je postojao do 2000. godine, i novog, čija je izgradnja počela nakon toga. Sistem obrazovanja sada, kako ocenjuju članovi Saveta „Blica“ i ministri Naše Vlade, „nije ni stari, ni novi“.
Činjenica je jedino da, i uz sve pomake učinjene u poslednjih 12 godina, on nije usklađen s potrebama srpske privrede i društva, da u većini slučajeva mlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljude ne osposobljava za život u realnom svetu, zbog čega oni koji se naročito ističu svoju šansu i dalje najčešće traže u inostranstvu. A da bi se to promenilo, prema ocenama članova Saveta „Blica" i članova Naše Vlade, neophodna je korenita reforma, koja bi donela novu strategiju obrazovanja, nove nastavne planove i programe, stvaranje kvalitetnog nastavnog kadra, povezivanje privrede i prosvete, a sve u cilju dostizanja standarda moderne Evrope i uključivanja u evropski obrazovni sistem. Neophodno je, pre svega, isključiti politiku iz tog procesa.
Srbijanka Turajlić, profesorka i ministarka prosvete u Našoj Vladi, kaže da se primena Bolonje u srpskom obrazovnom sistemu ne može ocenjivati jer je nismo ni primenili.
Srbijanka Turajlić
- Formalno, na papiru, uveli smo Bolonju, ali ništa od toga nismo primenili. Odgovornost za to je na svim ministrima prosvete otkad smo potpisali Bolonjsku deklaraciju. Pisani su od tada neki polutačni izveštaji za evropske konferencije o tome šta smo uradili, ali niko se nije bavio suštinom onoga što treba da se promeni. Neke stvari jesu izmenjene, ali nisu dale mnogo efekta jer druga strana, odnosno vlast, nije obezbedila da te promene budu dosledno sprovedene. Sadašnji sistem nije ni stari ni novi, nego je nešto između. Kao i u mnogim drugim stvarima, i u reformi obrazovanja primenili smo sistem kreni-stani, u kojem se onda negde izgubimo - kaže Srbijanka Turajlić.
Zadatak tvoraca sistema obrazovanja je, prema oceni Jovana Komšića, sociologa i člana Saveta „Blica", da naprave sistem koji će decu pripremiti da budu „ravnopravni učesnici u konkurentskom i kompetitivnom društvu u kojem žive".
Obrazovna strukura stanovništva (u %)
Nepismeni 4
Od 1. do 7. razreda OŠ 18
Osnovna škola 24
Srednja škola 41
Visoka i viša škola 11
Nepoznato 2
* izvor: Popis 2002. godine
- Deca danas uče napamet. Ne razvija se kreativno razmišljanje i razumevanje. Ne dobijamo građane jer nema građanina koji ne razmišlja. Pravimo mediokritete koji će biti nekritički, nesamostalni najamni radnici privatnih kompanija, a u političkom smislu sledbenici autoritarizma - ocenjuje Komšić, koji ističe da je posebno pitanje nastavnog kadra, koji se teško menja.
Jovan Komšić
Prvi korak u tom smeru je, prema njegovom mišljenju, oslobađanje nastavnih programa od informacija „plasiranih sa stanovišta o žrtvi sopstvenog naroda i o krivici drugih naroda".
Drugi korak je usaglašavanje sistema obrazovanja s potrebama privrede i društva. On se slaže da nije lako biti fleksibilan u doba velikih tehnoloških promena i napretka, ali veruje da nešto može da se učini.
- Dobar je primer Tehničkog fakulteta u Novom Sadu, koji stalno razvija nove smerove, otvara odeljenja u skladu s potrebama lokalnih samouprava - kaže Komšić.
Problem je, međutim, kako kaže, u tome što često ni lokalne samouprave nemaju dugoročne strategije privrednog razvoja.
S tim je saglasan i Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu i član Saveta „Blica", koji navodi da su u jednom od najrazvijenijih delova Kine pozvali privrednike da naprave planove i programe u skladu s potrebama privrede u narednom periodu.
- Kod nas nikome to nije palo na pamet. A ne postoji ni neka dugoročna privredna strategija da bismo znali da li smo orijentisani na poljoprivredu, turizam, tešku industriju, pa da se tome prilagodi i obrazovanje - kaže Ognjanović.
Broj nastavnika i učenika
Nastavnici Učenici
Osnovno obrazovanje 51.309 606.321
Srednje obrazovanje 29.490 285.040
Više i visoko obrazovanje 14.812 226.772
* izvor: Statistički godišnjak Srbije 2011.
Ovakvo stanje, kako kaže, traje već dvadesetak godina. Programi su zastareli, a najdrastičniji su primeri programa nastave informatike. Svuda u svetu oni se, kako kaže, menjaju i usavršavaju na nekoliko godina, dok su u Srbiji praktično identični u poslednje dve decenije.
Ognjanović naročito ističe da je sistem obrazovanja po Bolonji uveden više formalno nego suštinski.
- Osnovne studije su po kvalitetu u rangu studija na svetskim fakultetima, ali su doktorske studije na mnogo nižem nivou.
Jovan Komšić, kao i profesor Ilija Vujačić, dekan Fakulteta političkih nauka i član Saveta „Blica", vide, međutim, i pozitivne strane Bolonje. Tu, pre svega, misle na ukidanje kampanjskog učenja, jer su studenti primorani da iskoriste šansu za dobijanje bodova neophodnih za upis naredne godine. U Srbiji je, inače, već dve decenije prosek studiranja oko osam godina. Primećen je, doduše, manji pomak u skraćivanju trajanja studija kod studenata koji se školuju po novom zakonu, sa 7,84 na 7,69 godina za četvorogodišnje fakultete (podaci Beogradskog univerziteta).
Negativno je, međutim, to što je, prema Vujačićevom mišljenju, izgubljena „dubina znanja", jer je ograničena količina literature koja se koristi.
- Stari sistem bio je temeljniji - primećuje dekan FPN. On, ipak, veruje da je Srbija na putu da dođe do obrazovnog sistema koji garantuje da možemo da dostignemo evropske standarde.
Ukupno 17 univerziteta
U Srbiji, prema podacima iz Ministarstva prosvete, trenutno postoji sedam državnih i čak 10 privatnih univerziteta. Mnogi se, međutim, ne slažu s tim da broj fakulteta ne mora automatski da donese i kvalitet u nastavi.
- Dobro je da postoji konkurencija, ali sama brojnost fakulteta neće doneti i kvalitet nastave - ocenjuje Jovan Komšić i primećuje da je „pojava mnogih fakulteta dovela do toga da su oni svedeni na nivo nekakvih srednjih stručnih škola, i do inflatorne podele diploma". On, međutim, ističe da sasvim sigurno nisu svi fakulteti takvi.
Ilija Vujačić, dekan FPN, dodaje da je proces sveukupne evaluacije, u koju su uključeni uprava, administracija, nastavnici i studenti, tek započeo, zbog čega se još ne mogu dati sveukupne prve ocene kvaliteta nastave na srpskim univerzitetima.
.jpg)
