Izvor: Politika, 13.Dec.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obračuni oko Krima
Lavrov očitao lekciju Berlinu: Dugogodišnji šef ruske diplomatije Sergej Lavrovo iskoristio je „poklon” nemačke vlade i na temu Krima očitao lekciju zvaničnom Berlinu. Lavrov je, naime, reagovao na tekst koji se pojavio na internet stranici nemačke vlade, u kojem se netačno govori o nacionalnoj strukturi današnjeg stanovništva Krima. Nemački autor jednostavno je „zaboravio” da na ovom poluostrvu žive i Rusi.
Ruski ministar inostranih poslova ovim povodom je uputio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oštru kritiku vlastima u Berlinu, koje su morale da priznaju grešku.
„Da, Rusi nisu navedeni kao stanovnici ovog crnomorskog poluostrva, i to je greška”, priznao je predstavnik za štampu nemačke vlade, izražavajući žaljenje zbog ove „redakcijske greške”.
Greška je odmah ispravljena i sada su u tekstu navedeni ovi podaci. Od dva miliona stanovnika poluostrva, 60 odsto su Rusi, a 20 odsto Ukrajinci. U preostalom delu stanovništva najveći deo čine krimski Tatari.
Ovo nije jedina priča u kojoj je u glavnoj ulozi ovo poluostrvo, koje je, posle martovskog referenduma – Zapad ga ne priznaje – okrenulo leđa Ukrajini i pristupilo Rusiji. Iz sedišta Evropske unije stiže najava da će šefovi diplomatije EU na sastanku 15. decembra usvojiti nove sankcije protiv Krima. Kako piše ruski list „Nezavisimaja gazeta”, ove sankcije doneće nova ograničenja u naftnom i gasnom sektoru i investicijama i pokušaće da maksimalno „udare” na tamošnji turizam.
Najvažniji cilj novih sankcija jeste da onemoguće istraživanja i eksploataciju nafte i gasa u Crnom moru – u blizini Krima. Nešto pre toga, EU su uvele sankcije koje zabranjuju uvoz robe s poluostrva i sve investicije u oblasti telekomunikacija i energije.
SAD plaćaju obuku ukrajinskih vojnih ronilaca: Evropska unija već izvesno priprema „strategiju za nepriznavanje ponovnog ujedinjenja Krima i Rusije”. Kako izveštavaju Ria novosti, „u dokumentu će biti precizno navedeni uslovim pod kojima 28 članica Unije i države Balkana mogu da sarađuju s organizacijama i građanima Krima”.
Još jedna vest upotpunjuje ovaj mozaik najnovijih obračuna oko Krima. U budžetu američkog Ministarstva odbrane za narednu godinu 175 miliona dolara predviđeno je da bude utrošeno kao pomoć Ukrajini i baltičkim državama. Lavovski deo ove sume, 137 miliona dolara, dobiće Ukrajina.
Već sada se zna da bi Kijev najveći deo novca trebalo da iskoristi za modernizaciju ratne mornarice. U ovom programu američke vojne pomoći Ukrajini navedeno je da je deo novca namenjen za obuku 150 vojnih ronilaca.
E, tu sad može da se postavi samo jedno pitanje. Gde će oni biti angažovani.
Pošto je jasno da ne mogu da „rone” na istoku Ukrajine, ostaje jedino mogućnost da odu negde na Crno more. A tamo je najveći ukrajinski problem – „odbegli” Krim.
Nova misija NATO u Avganistanu: Početkom decembra SAD i NATO svečano su savili vojni barjak u Avganistanu. Više od 13 godina posle vojne invazije na Avganistan, Sjedinjene Države i NATO zatvorili su svoju ratnu komandu u ovoj azijskoj državi.
Da podsetimo: trupe međunarodne koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama okupirale su Avganistan posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu, uz „pokriće” da je reč o borbi protiv Al Kaide. Ova akcija se baš odužila, potrošene su milijarde dolara na „sređivanje” situacije u Avganistanu, poginulo je više od 4.600 stranih vojnika, mrtve civile niko nije brojao.
Bila je zaista impresivna vojna operacija. Na vrhuncu, 2011. godine u Avganistanu je ratovalo je čak 140.000 stranih vojnika.
Rezultat? Ubijen je vođa Al Kaide Osama bin Laden, ustoličena je nova vlast u Kabulu, obučeni su i naoružani avganistanska vojska i policija, uloženo je mnogo novca u obnovu zemlje... Al Kaida i talibana nisu, međutim, totalno poraženi.
Zbog toga NATO i posle 1. januara 2015. godine ostaje u Avganistanu. Kako je objasnio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, u Avganistanu ostaje oko 13.000 vojnika, koji neće biti u borbenoj misiji, već će imati ulogu u obučavanju i pružanju podrške avganistanskim bezbednosnim snagama. I ratovati po potrebi.
Prema planovima NATO i SAD, nova misija u Avganistanu trebalo bi da bude okončana krajem 2016. godine.
Talibani i Al Kaida „radno” su obeležili zatvaranje ratne komande NATO i SAD u Avganistanu. Izvedena je serija akcija a najspektakularniji udar viđen je u Kabulu, gde je na meti bombaša-samoubice bio Francuski kulturni centar. Talibani samouvereno najavljuju nastavak borbe, pa se nameće pitanje da li je moguće da se i u Avganistanu dogodi „novi Irak”.
Žarko Rakić
objavljeno: 14.12.2014
