Izvor: Glas javnosti, 29.Jun.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oboleli na čekanju zbog kvara
BEOGRAD - Na zračenje čeka oko 300 pacijenata u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, a terapija je dovedena u pitanje zbog kvara aparata za zračenje. Zbog ispadanja iz funkcije jednog od dva aparata kojima Institut trenutno raspolaže, izvesnom broju pacijenata zračna terapija je potpuno prekinuta, dok je lista onih koji na nju čekaju drastično produžena. Da bi rasteretili gužvu i omogućili najugroženijim pacijentima da na vreme prime terapiju uprava Inistituta ih šalje na zračenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u Klinički centar Kladovo.
- Ako možete pomozite nekako. Moja majka od 79 godina je u Institutu na lečenju, ali među 300 žena ima i mladih devojaka od 20 godina koje čekaju na zračenje. Svi znamo od koje bolesti sve one boluju i pitam se kako će se to čekanje odraziti na njihovo zdravlje. Niko od pacijenata ne krivi osoblje Instituta nizašta, jer su i lekari i sestre jako ljubazni i pažljivi, ali nešto mora da se uradi da se čekanje smanji - kaže za Kurir Mila Lakić iz Australije.
PREKID NE ŠKODI
Profesor dr Nenad Borojević kaže da prekid zračne terapije od pet do 10 dana ne utiče na ishod bolesti.
- Lečenje onkoloških pacijenata može da se obavi na više načina, a jedan od njih je zračna terapija. Terapija se pored tehničkih problema prekida i zbog teškog podnošenja. Zna se propisana doza zračne terapije koju pacijent mora da primi. Kada se terapija nastavi izvrši se obračun doze i do kraja tretmana se pacijentu da preostala doza. U jednom momentu polovina pacijenata mora da primi zračnu terapiju i to se radi na dva načina. Stacionarno, kada pacijenti leže u Institutu i primaju terapiju i ambulantno, kada borave kod kuće ili rodbine i dolaze na terapiju. Na stacionar ne duže od mesec i po dana čeka 70 do 80 pacijenta, a na ambulantno čekaju po tri meseca - ističe Borojević.
ANA VOJINOVIĆ IZ ZEMUNA:
- Na listi čekanja sam od 15. juna. Nisam besna na lekare, već na državu, koja ne brine o tome koliko žena godišnje oboli od karcinoma dojke. Ministar zdravlja trebalo bi više pažnje da posveti ovom problemu, posebno Institutu za onkologiju u Beogradu koji je centralna i velika ustanova. Po mom mišljenju onkološki kapaciteti u Kladovu i Nišu su suviše mali za veliki broj pacijenata obolelih od raka.
Novica ŽivanoviĆ iz Male Krsne:
- Lekari i medicinske sestre nisu krivi, već država. Mnogo je bolesnih, a aparata je malo, kvare se. Gužve su velike, a u krevetu na odeljenju ležimo po dvoje. Počeo sam zračenje, a da bih ga započeo morao sam da čekam oko mesec dana, skoro svi čekaju po mesec dana.
DRAGOSLAV GAČIĆ IZ BEOGRADA:
- Osoblje Instituta za onkologiju i radiologiju ovde u Beogradu je požrtvovano i savesno, na njih nemam zamerki. Sigurno je da se stari aparati kvare i da zato ne valjaju. Zbog toga su mi počeli, pa prekinuli terapiju zračenja. Imam propisanih 25 zračenja, do sada sam primio deset, a čekam da nastavim preostalih 15. Čekam oko dvadesetak dana. Verujem da će sve biti u redu. Optimista sam, bez obzira na sve, trudim se da budem veseo, da razgovaram sa ljudima, da se šalim. Optimizmom je mnogo lakše pobediti ovu bolest.
Miroslavka MiliĆ iz Smedereva:
- Aparati su stari, a država je kriva što se ovo događa. Ovde ležim od 8. juna, čekam zračenje. Još uvek i ne znam kada ću započeti terapiju.
Direktor Instituta profesor dr Nenad Borojević kaže za Glas da je gužve bilo i ranije dok su radila oba aparata, a da je trenutno kritičan period jer radi samo jedan, pa se broj pacijenata nagomilao.
- Duži period radimo samo sa dva aparata, pa se oni zbog opterećenja kvare. Aparat ne radi četiri-pet dana i stalno se produžava spisak pacijenata, tako da neki imaju prekid u zračnoj terapiji. U toku je servisiranje aparata, kvar je dijagnostifikovan i čim stigne deo iz inostranstva on će biti u funkciji, nadam se do kraja nedelje. Imamo dva nova aparata čija je instalacija u toku i jedan bi u avgustu mogao da počne sa radom, a drugi u oktobru, posle čega ćemo imati četiri aparata. Razumemo uznemirenost pacijenata i njihove rodbine, ali ti koji duže čekaju treba da znaju da se liste čekanja prave na osnovu medicinskih prioriteta - kaže Borojević i dodaje da kad oba aparata rade dnevno se obavi oko 200 zračnih terapija.
Profesor Borojević kaže da je Institut sklopio šestomesečni aranžman sa KC Kladovo, kako bi pacijentima bilo omogućeno da na vreme prime terapiju.
- Pošto Kladovo ima hroničan deficit kadrova ustupili smo im lekara i dva tehničara koji se smenjuju na dve nedelje, a oni primaju naše pacijente koji gravitiraju prema tom području. Tako smo postigli da svi pacijenti na vreme prime zračnu terapiju. Pacijenti borave u stacionaru ili u hotelu i obavljaju zračni tretman, a troškovi se refundiraju preko osiguranja - objašnjava Borojević.
