Izvor: Politika, 25.Apr.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova krova nad zbirkama vinčanske kulture
Osim sanacije oštećenja na zdanju muzeja na arheološkom lokalitetu „Belo brdo”, ova ustanova kulture trebalo bi da dobije nove klima-uređaje, kako bi se obezbedili nužni uslovi za čuvanje građe
Muzej na arheološkom nalazištu u Vinči, čije je otvaranje ovog proleća odloženo, proradiće posle obnove krova oštećenog u toku zime. Kada će radovi biti okončani zavisiće od ažurnosti postupka javnih nabavki. Pod idealnim uslovima, muzej bi prve posetioce mogao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očekuje krajem maja ili početkom juna.
Danica Jovović-Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, naglašava da će projekat biti realizovan zahvaljujući novcu koji je obezbedio grad.
– Iz gradskog budžeta bi takođe trebalo da stignu i sredstva za nabavku i montiranje klima-uređaja u depoima na arheološkom nalazištu „Belo brdo” u Vinči, kako bi se postigla optimalna temperatura i procenat vlage za čuvanje muzejskih predmeta – ističe Jovović-Prodanović.
Predviđeno je da muzej sa novom stalnom postavkom, prvi put prikazanom u septembru prošle godine, ubuduće radi od aprila do oktobra, svakog dana, osim ponedeljkom. U ovom zdanju izloženi su brojni reprezentativni artefakti iz zaostavštine neolitskih naseobina kraj Dunava, koje se smatra jednim od prvih urbanih naselja u Evropi.
Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda, na arheološkom nalazištu u Vinči, podseća da seu prostorijama koje bi trebalo da budu adekvatno opremljene nalaze tragovi civilizacije stare i do sedam i po hiljada godina.
– „Belo brdo” je svetski redak primer kontinuiranog postojanjaživota i kultura na jednom mestu u toku sedam i po milenijuma. Od 15 hektara, koliko ukupno zauzima nalazište, potpuno je istraženo oko 1.000 kvadratnih metara, a trenutno se radi na još oko hiljadu. Sloj arheoloških naslaga je na dubini od 10,5 metara u proseku. Sve to pokazuje da ovde postoji još mnogo materijala za istraživanje i da će biti posla za generacije naučnika – kaže Janković.
Prva istraživanja u Vinči obavljena su 1908. godine i trajala su do 1934. Nalazište ponovo oživljava krajem sedamdesetih godina prošlog veka, i sa manjim prekidima traje do danas.
Na osnovu onoga što je do sada otkriveno, utemeljeno je mišljenje da se na ovoj lokaciji, 15 kilometara istočno od centra današnjeg Beograda nalazio jedan od prvih evropskih gradova. Prema nekim teorijama, Vinča je prva metropola na prostoru Evrope. Da bi se to i dokazalo, neophodno je uložiti u dalja istraživanja.
--------------------------------------------------------------------------------
Lokalitet nominovan za hitnu sanaciju
Pokret za očuvanje evropskog kulturnog nasleđa „Europa nostra” nedavno je objavio listu od 14 lokaliteta koji spadaju u najugroženije na Starom kontinentu, a među njima je i Vinča. Svi centri sa ove liste, po rečima kustosa Dragana Jankovića, nominovani su za dobijanje statusa objekata kojima je najhitnije potrebna sanacija. Za sedam od 14 lokacija, Evropska investiciona banka obezbediće sredstva za obnovu.
U stavki o vinčanskom naselju iz vremena neolita navedeno je da je ono ugroženo i zbog blizine Dunava. Napomenuto je da je potrebna izgradnja osnovne infrastrukture, kako bi iskopavanja mogla biti nastavljena, a da je turistima omogućen pristup.
------------------------------------------------------------------
Na spisku „Europa nostra” pored našeg nalazišta nalazi se kulturna zaostavština sa svih krajeva kontinenta:
- Rimski amfiteatar u Draču, Albanija
- Crkva Svetih Petra i Pavla, Aragacotn, Jermenija
- Tampon zona u istorijskom centru Nikozije, Kipar
- Vobanove tvrđave u Brijansonu, Francuska
- Gasne lampe u Berlinu, Nemačka
- Dvor Tatoj kod Atine, Grčka
- Aleksandrijska citadela u severnoj Italiji
- Renesansni manastir San Bedeto Po kod Mantove, Italija
- Manastir i Crkva Isusa u Setubalu, Portugalija
- Rosia Montana rudnik u Transilvaniji, Rumunija
- El Kabanjal Kanjamelar četvrt u Valensiji, Španija
- Jermenska Crkva Svetog Đorđa u Mardinu, Turska
- Istorijski grad Hasankejf sa okolinom, Turska
-------------------------------------------
Dunav odneo deo blaga
Stručni tim sa Rudarsko-geološkog fakulteta koji je u Vinči obavio iskopavanja 2011. kako bi došao do novih podataka o geološkoj građi lokaliteta otkrio je da je Dunav već odneo deo kulturnog nasleđa. Krivac za to je erozija desne obale reke na kojoj leži neolitska naseobina.
N. Belić
objavljeno: 25.04.2013.
.jpg)
