Izvor: RTS, 02.Okt.2017, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova fruškogorskih manastira
Na Fruškoj Gori na pedeset kilometara dužine i deset širine nekada je bilo pedesetak manastira, danas dvadeset jedan. Poslednjih godina manastiri se obnavljaju i podižu novi konaci.
Od vremena nastanka manastiri su
nebrojeno puta pljačkani, rušeni i
napuštani, a najozbiljnije su stradali
tokom Drugog svetskog rata.
Po istorijskim izvorima većina
manastira je sagrađena u prvoj polovini
šesnaestog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veka, ali legende govoreda su
nastajali i u periodu između dvanaestog
i petnaestog veka.
Poslednjih godina intezivnije se
krenulo i sa obnovom ovih srpskih
svetinja.
"Imamo,
recimo jedan predivan manastir koji se
diže bukvalno iz pepela, tu nije bilo
ničega, manastir Bešenovo. Imamo manastir
Svetoga Marka kojem se takođe zida
jedan predivan konak. Imamo evo naš
manastir Vavedenje presvete Bogorodice
i imamo obnovu konaka u manastiru
Kuveždin", kaže protosinđel dr Kleopa.
Tako da nadam se u milost bođjuda
ne samo gradimo zidine, nego da gradimo
ono što je najpotrebnije srpskom narodu,
a to je mir, ljubav i sloga.
"Od kada je
Sveti Sava udario pečat da smo hrišćani, manastiri su nosioci našeg bića, naše
duhovnosti našeg postojanja. Doveli su
nas do nas samih do dana današnjeg, ali
ne znam da li ćemo mi nositi manastire
dalje i dali ćemo nositi sami sebe, jer
ući u manastir i biti miljenin je pogled
u samog sebe u smernost u pogled bogu
ka bogu", kaže Tanasije Uzunović.
Tokom pet vekova manastiri su bili
kičma duhovnog života Srba, nastali u
periodu velikih seoba. Postojali su
centri koji su negovali kult poslednje
srpske despotske porodice Brankovića,
a po uzoru na staru Nemanjićku dinastiju.
rts.zrenjanin@rts.rs
+381 23 534 566
