Izvor: RTS, 22.Avg.2010, 19:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova Manasije do 2018. godine
Rastauracija manastira Manasija, koji se nalazi na preliminarnoj listi UNESKO, ulazi u treću deceniju i biće završena 2018. godine. Kompletan dosije o Manasiji biće podnet za dve godine, kako bi manastir bio nominovan za upis na listu svetske baštine.
Obnova srednjovekovnog manastira Manasija kod Despotovca, započeta pre 20 godina, biće završena u celosti do 2018. godine, kada ovo zdanje, koje je pre nešto više od 20 dana stavljeno na preliminarnu listu kulturnih dobara >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << UNESKO-a, obeležava šest vekova od izgradnje.
"Kada završimo ovogodišnje radove, ostaće nam još dve kule, od 11, koliko ih manastirsko utvrtđenje ima, i dva bedema za obnovu, što se tiče utvrđenja", izjavila je novinarima savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Gordana Simić.
Simićeva, koja je i voditelj radova na obnovi punih 20 godina "sa manjim prekidima", istakla je da, što se tiče unutrašnjosti manastirskih utvrda, "projekat manastirske trpezarije biće jedan od obimnijih i zamašnijih objekata i kada je reč o radovima i investicijama".
"Kada bude sredstva, biće i obnovljen, a u skladu sa sredstvima, izvodiće se radovi", rekla je ona.
Za dve godine stručnjaci iz Srbije treba da Komitetu UNESKO podnesu kompletan dosije o Manasiji, kako bi bi manastir bio nominovan za upis u svetsku baštinu ove organizacije Ujedinjenih nacija.
Despot Stefan sahranjen u Manasiji
Simićeva je izjavila da je "definitivno rešena" enigma groba despota Stefana Lazarevića, čija je zadužbina Manasija, navodeći da je Despot Stefan ja sahranjen u crkvi 'Sveta Trojica' u Manasiji i da je to je crkva potvrdila.
"Mi smo i očekivali da je Despot ovde sahranjen. Istraživanja su vršena u unutrašnjosti crkve i kada se došlo do prvobitnog poda otkrivena je grobnica despota Stefana, upravo na mestu koje je opisao Konstantin Filosof", rekla je Simićeva.
Arheolozi, antropolozi, stručnjaci za DNK analize utvrdili su da zemni ostaci nađeni u grobnici u Manasiji pripadaju despotu Stefanu, istakla je ona i istakla da nemaju osnova "javni dualiteti da li su mošti despota ovde ili u manastiru Koporin kod Velike Plane, takođe zadužbini despota Stefana".
"Kada su nađene mošti u manastiru Koporin, crkva je i tada rekla 'neka se to smatra da je možda despot Stefan Lazarević, dok se ne bude pokazalo drukčije'", dodala je Simićeva.
Mesto u crkvi "Sveta Trojica" manastira Manasije, gde su otkriveni mošti despota Stefana, prekriveno je mermernom pločom, na kojoj je aranžiran buket cveća i kraj koje su tri crkvena simbola.
Sa leve strane grobnice, na zidu crkve, postavljena je pločica, izrađena najverovatnije od neke legure, na kojoj je ćirilicom i latinicom ispisano ime despota Stefana.
