Izvor: Politika, 12.Avg.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objektivno, neukusno
Zašto smo morali da znamo kako su tačno izgledali poslednji trenuci Tijaninog života?
Zločin nad Tijanom Jurić uznemirio je čitavu našu javnost, što naravno ne čudi, svaki normalan čovek je najdublje potresen stradanjem ove devojčice, ali da li to daje za pravo medijima da nas do detalja izveštavaju o načinu na koji je ona zlostavljana? Izostavljanje bizarnih pojedinosti ne bi nikako narušilo princip objektivnog i blagovremenog informisanja, a sačuvalo bi dostojanstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žrtve.
Zar nije bilo dovoljno reći da je devojčica oteta, silovana i ubijena (gušenjem), zar već to nije isuviše precizno, zar sa tih nekoliko reči mediji ne bi ispunili svoj zadatak objektivnog izveštavanja? Iznošenjem gnusnih detalja pređena je granica dobrog ukusa i zašlo se na teren kada više nije reč o informisanju, već o udovoljavanju radoznalosti, ponekad bolesnoj radoznalosti. Zašto smo morali da znamo kako su tačno izgledali poslednji trenuci Tijaninog života? Ne znam kome je to potrebno. Zašto smo morali da saznamo kako je osumnjičeni opisivao „ponašanje“ svoje žrtve? Zar je ijedna reč nekoga ko je počinio takav zločin važna, osim za istragu, zar zaslužuje da osvane u novinama i da bude čitana, tumačena, da proizvodi reakciju? Zar to ne spada u mentalno zagađenje?
Isto tako, ne znam kakva je korist i od saopštavanja načina na koji je ubica otkriven. Dosad sam laički smatrala da to spada u tajne profesije. Sada, eto, mi dobro obavešteni građani, imamo matematički preciznu rekonstrukciju zločina i znamo da je počinilac istog otkriven zahvaljujući praćenju mobilnih telefona na području gde je Tijana nestala. Zar ovi redovi ne skrivaju poruku budućim zločincima da pre nego što krenu u realizaciju svog mračnog nauma, mobilni telefon ostave kod kuće?
Ako se već toliko oslanjamo na visoku tehnologiju, zar prava korist od nje ne bi bila da je prekršena – jer je reč o nestalom detetu – i za ubuduće bila izmenjena stavka u zakonu po kojoj, kako smo čuli iz medija, mora da prođe 24 sata da bi se izdao nalog da se nečiji mobilni telefon locira, za koje vreme on može i da se isprazni, što je bio slučaj i s Tijaninim.
I na kraju, potpuno se slažem s profesorom Pravnog fakulteta Oliverom Antićem da ovaj slučaj zavređuje da se ponovo razmotri važeća kaznena politika i eventualno uvede doživotna robija, čime bi se počinioci ovako teških zločina zauvek odstranili iz ljudske zajednice, jer su sami dokazali da joj ne pripadaju i da su izgubili pravo na sintagmu – ljudsko biće.
Književnica iz Beograda
Sonja Atanasijević
objavljeno: 12.08.2014.
