Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Sep.2010, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Objavljena knjiga o srpskim kaskaderima

BEOGRAD -

U izdanju "Game" izašla je nevelika, ali zanimljiva knjiga publiciste i pisca Mladena Gvera o srpskim kaskaderima, o kojima je do sada malo pisano iako bi njihove filmske priče komotno mogle da stanu u film za sebe.

"Zaboravljeni spomenik-kaskaderi ljudi velikog srca" je knjiga koja na oko 100 strana donosi životopis petorice preostalih od 12 naših kaskadera koji su važili za jedne od najboljih i van granica nekadašnje Jugoslavije.

U kaskadu su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << otisnuli 1963. godine kada je sniman holivudski spektakl, u koprodukciji sa beogradskim Avala filmom“ „Dugi brodovi". Posle tog filma oni su bili nezaobilazni akteri gotvo svih naših ratnih filmova i učestvovali u najvećim svetskih spektaklima. Ostavili su značajan trag u svetskoj kinematografiji i 1972. godine, posle meksičkih, proglašeni za druge najbolje kaskadere na svetu.

Knjiga sećanja

Danas, dok su njihove kolege ispisnici u svojim zemljama zaslužni građani, naši su ostali zaboravljeni. Gverova knjiga je knjiga njihovih uspomena, vrlo živo sećanje na stare dane, zanimljive situacije, teške trenutke, koje autor, posvetivši svakom od njih posebnu priču, često donosi u formi dijaloga, njihovim odgovorima na njegova pitanja.

Branko Jokić je bio najbolji u svetu u kaskadama, padovima sa konja, Miodrag Životić Miki bio je vanserijski mačevalac, Miomir Radević Pigi, velemajstor u parteru, skokovima sa visina i masovnim tučama. Minja Vojvodić glumio je i kaskadirao u svim epizodama o „Vinetuu“, a najčuveniji, Bata Kameni, bio je nenadmašan u kaskadama sa automobilima i u masovnim tučama.

Tehnika ili posao?

"Od 500 filmova u kojima sam kaskadirao, meni su u sećanju ostali svi u kojima sam uspešno odradio posao, dobro zaradio i ostao nepovređen. Još više pamtim filmove u kojima sam se povređivao. Kalendarski, svaki uboj javlja mi se u svoje vreme, pita me, gde mi je bila mladost", kaže Bata Kameni u uvodu u knjigu.

Pisac pogovora Vitomir Vuletić ostavlja bez odgovora pitanje da li će savremena filmska tehnika dovesti u pitanje posao kome su se posvetili. Tvrdi, međutim, da će Gverova knjiga biti značajan dokument o jednoj zanemarenoj profesiji i izuzetno zanimljiv izvor umetničke literature.

"Sve je ispričano na zanimljiv i privlačan način i podstiče na umetničko oblikovanje sudbina ovih ljudi", zaključio je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...