Izvor: Blic, 24.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objavite rat zaboravnosti
Objavite rat zaboravnosti
Ne znate naslov filma koji ste sinoć gledali? Ne sećate se gde ste spustili ključeve? Nema razloga za paniku. Prema najnovijim istraživanjima, dve trećine Evropljana pate od 'rupa u memoriji'. Nije ni čudo. Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života.
U obimnom istraživanju koje prenosimo iz 'Fokusa', sedam od deset Evropljana pati od privremenih i kratkotrajnih poremećaja koji nemaju nikakve veze sa senilnošću niti bolešću. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uglavnom je reč o zaboravnosti koja je posledica rasejanosti, nepažnje i premorenosti.
Sad zaboravnost ima i neke pozitivne strane. Naš mozak svakodnevno bombarduje toliko informacija da bi on 'eksplodirao' da ne pravi automatsku selekciju. Problem godina, međutim, ne treba zanemariti. Posle 65. godine zaboravnost je normalna fiziološka pojava. Ipak, ako se poznaju mehanizmi pamćenja, lakše ga je održati u dobroj formi.
Čuvari zaborava
Memorija može da se podeli na neposrednu, kratkoročnu (KM) i dugoročnu (DM). Prva traje sekund-dva - koliko da okrenemo broj telefona i odmah ga zaboravimo. Dugoročna memorija je kada satima, danima ili celog života pamtimo sadržaje koje nipošto ne smemo da zaboravimo, između ostalog, i zato što od njih zavisi naš opstanak.
Memorija nije lokalizovana u nekom određenom delu mozga. Različite oblasti imaju svoju ulogu u 'prizivanju' slika, pokreta, zvukova... Naučnici pretpostavljaju da je za DM zadužena cela moždana kora - naročito deo oko i iznad ušiju, gledano spolja; centri za KM po svoj prilici smešteni su duboko u mozgu - spolja gledano, negde iznad nosa.
Veća vitalnost uma
Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života, pri čemu ključnu ulogu imaju ishrana, fizička i intelektualna aktivnost. Uravnotežena ishrana obezbeđuje mozgu supstance neophodne za pravilno odvijanje biohemijskih procesa - belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, mineralne soli i enzimi. Treba izbegavati 'tešku hranu', pošto ona ne opterećuje samo želudac već i mozak.
Umu prija i svaka fizička aktivnost, pošto povećava priliv krvi u mozak, koji tako ima na raspolaganju dovoljno kiseonika. A treba imati na umu i da je mozak poput mišića kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalni trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna ćelija sa drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje.
Stručnjaci preporučuju čitanje, pisanje, učenje, ukrštene reči i druge enigmatske probleme, karte, šah, učenje stihova, verbalnih ili numeričkih sekvenci napamet... I, naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san (u proseku osam sati dnevno), bez koga nema bistrog uma. CDC/GB
