Izvor: Politika, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obijanje brava u Užičkoj 15
Razvalili su vrata koja iz hola vode prema mojoj kancelariji, vrata moje kancelarije, moj pisaći sto, čelični ormar u kome sam držala svoje papire. Pokupili su sve što su tu našli: sve beleške, račune, spise, lična dokumenta, pisma, čak i novogodišnje čestitke... Bila sam sama sa desetoro nepoznatih ljudi i bojala sam se i za svoj život
Iste večeri po objavljivanju vesti o smrti Josipa Broza Tita 4. maja 1980. godine, krenule su da rade popisne komisije u svih 68 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objekata koje je imao na raspolaganju Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ: od Brda kod Kranja do vile „Biljana” u Ohridu popisivana je imovina koja nikad do tada nije zvanično registrovana.
I u Užičku 15, gde je Jovanka Broz dobila vest o smrti muža, stigla je komisija koja je zapečatila Titov radni kabinet, biblioteku i druge prostorije. O tome ona svedoči u prvom obraćanju javnosti 27. decembra 1985. godine.
– Nakon toga usledila je poseta Sergeja Krajgera koji je u ime Predsedništva SFRJ nagovestio dolazak nekih komisija koje će ući u kuću radi preuzimanja Titove arhive i popisa stvari. Tada mi je rečeno da će sve komisije koje budu radile u kući na popisu stvari, raditi u mom prisustvu... Meni potpuno nepoznata grupa ljudi u kuću je upala 10. jula 1980. godine i zahtevala da im otvorim svoju kancelariju. Bilo ih je desetoro. Kada sam tražila da mi pokažu po čijem nalogu i na osnovu čega oni to od mene zahtevaju, jedan od njih mi je pokazao svoju legitimaciju. Odbila sam da im pod tim okolnostima otvorim svoje prostorije, ali oni su nasilno provalili u njih. Obili su vrata koja iz hola vode prema mojoj kancelariji, vrata moje kancelarije, moj pisaći sto, čelični ormar u kome sam držala svoje papire. Pokupili su sve što su tu našli: sve beleške, račune, spise, lična dokumenta, pisma, čak i novogodišnje čestitke... Bila sam sama u kući – sve osoblje koje je tu radilo bilo je nekud poslato. Bila sam sama sa desetoro nepoznatih ljudi i bojala sam se. Bojala sam se čak i za svoj život. Kad su počeli obijati vrata, pozvala sam svoju sestru Nadu da dođe. Ona je prisustvovala celoj toj mučnoj „operaciji čišćenja”. Po odlasku prišao mi je taj Nikolić i zapretio da će „ako Nada bude govorila šta je toga dana videla, to i glavom platiti”... – zapisala je Jovanka Broz.
Odluku o njenom iseljenju iz kuće u Užičkoj 15 donelo je tadašnje Predsedništvo SFRJ i pri tome zadužilo Dragoljuba Stavreva (visoki državni i partijski funkcioner u SFRJ) da je o tome obavesti. On je došao sa delegacijom kod Jovanke Broz 27. jula 1980. godine i u prisnom razgovoru, uz ćaskanje, kafu i čokoladne bombone, obavestio je da mora da napusti rezidenciju jer „po želji maršala u tom kompleksu Užičke treba da se načini memorijalni centar”. Tu odluku primila je dostojanstveno i pristala je da pakuje svoje stvari. Pakovanje je obavljeno u tri etape. O prvoj etapi svedoči izveštaj komisije SIV-a pod brojem str. pov. 42, od 31. jula 1980. godine.
Komisija je radila u rezidenciji predsednika Republike od 28. do 30. jula 1980. i sačinila je zapisnik svim stvarima koje se prenose iz Užičke 15 u tadašnji Bulevar oktobarske revolucije (gde i danas boravi Jovanka Broz) broj 75. Na spisku je 198 predmeta, među kojima su: zlatni prsten, zlatni broš, srebrna školjka, ukrasna kutija od srebra, mala pepeljara od srebra, ženska glava od slonove kosti, sat u obliku globusa, fazan i fazanka od srebra, bakrena vaza meksikanskog porekla, srebrni svećnjak, kućna vaga, vaze japanskog i čehoslovačkog porekla, kristalne vaze, kutija za nakit, servisi za kafu engleskog, portugalskog i čehoslovačkog porekla, ukrasni tanjir od porcelana nemačkog porekla, servis za šest osoba libanskog porekla, kristalna činija – poklon belgijske kraljice, šivaća mašina, srebrna kutija za cigarete, srebrni pribor za jelo za 12 osoba, servis za kafu za 12 osoba arapskog porekla, zlatna narukvica od šest malih i jednog velikog novčića, srebrna posuda za led, okrugla srebrna pepeljara, srebrni poslužavnik, frižider, električni štednjak... Pored navedenih predmeta Jovanka Broz iznela je iz zgrade svoju garderobu (odeću, obuću, kapute, veš, ženske torbe i drugo. Takođe su spakovana i dva sanduka i jedan kofer pisanih materijala, takođe zapečaćenih.
U potpisu su Jovanka Broz, predsednik i članovi komisije i zapisničar, sa datumom 30. jul 1980. godine u 20 časova.
Potom dolazi do zapleta. Odlazeći iz Užičke 15, članovi komisije su zapečatili sve prostorije. Ali, kada su ponovo došli na istu adresu, da ponovo popisuju stvari, naišli su na skinute plombe i pečate sa vrata. Promaja je duvala na sve strane. Članovi komisije pitali su izvesnog potpukovnika Kneževića o čemu je tu reč, a on je odgovorio kako je to učinjeno „radi zračenja a po odobrenju predstavnika SIV-a” (Vaja Skendžića – prim. aut.). Do danas nije razjašnjeno ko je i sa kojim pravom skinuo pečate sa vrata i brojne dragocenosti učinio dostupnim i ljudima koje nadležni nisu ovlastili da ulaze u rezidenciju u Užičkoj 15. O ovoj provali nikada, bar koliko šira javnost zna, nije sprovedena istraga ili bilo kakav postupak.
Članovi komisije su, znači, 1. oktobra 1980. godine popisali 64 predmeta koje je Jovanka Broz preuzela i koje su kamionom odnete u novi dom Jovanke Broz.
Treći put po stvari iz Užičke 15 udovica predsednika Tita došla je krajem januara 1981. godine kada joj je, uz saglasnost nadležnih, udovoljeno da uzme stvari koje je tražila.
Sve u svemu, više od 25 punih kofera i četiri palete prevezli su teretnjaci iz starog u novo boravište supruge doživotnog predsednika Josipa Broza Tita.
Dragan Vlahović
Sutra: Šta je sve tražila Jovanka Broz
[objavljeno: 20/06/2009]
.jpg)
