Izvor: Blic, 06.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obične priče o običnim ljudima
Goran Paskaljević, naš veliki reditelj, ima retrospektivu svojih filmova u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku od 9. do 31. januara. Priredio ju je Lorens Kardiš, viši kustos Odeljenja za film ove prestižne svetske institucije kulture, koja je po prvi put upriličila retrospektivu reditelju sa Balkana, a na svom sajtu dala iscrpnu prezentaciju u kojoj se, između ostalog, navodi:
"Odeljenje za film predstavlja prvu celovitu američku retrospektivu filmova Gorana Paskaljevića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (r. 1947. godine u Beogradu), jednog od najcenjenijih evropskih režisera, u okviru koje će biti prikazano četrnaest igranih filmova i dva kratkometražna filma ovoga režisera, na novoj 35-milimetarskoj filmskoj traci sa engleskim titlom."
Data je i kratka biografija reditelja u kojoj se napominje da je Paskaljević u ranoj mladosti provodio dosta vremena u beogradskoj Kinoteci u kojoj je radio njegov očuh. "Sa dvadeset godina studirao je filmsku režiju na FAMU, čuvenoj praškoj filmskoj akademiji, tokom kratkog euforičnog perioda liberalizacije u Čehoslovačkoj. Nakon sovjetske invazije, Paskaljević se vraća u Jugoslaviju gde snima kratke filmove i dokumentarce za televiziju. Njegov prvi igrani film 'Čuvar plaže u zimskom periodu' (1976) pobrao je pohvale međunarodne kritike. Do vremena kada je završio 'Bure baruta / Kabare Balkan', nakon dvadeset dve godine rada i devet igranih filmova, postao je jedan od vodećih filmskih stvaralaca u istočnoj Evropi. Tokom 2001. godine, dok je bio u inostranstvu, Paskaljević je snimio film u Irskoj pod naslovom 'Kako je Hari postao drvo'. Nekoliko godina kasnije vratio se u Beograd da bi snimio svoja dva najnovija filma 'San zimske noći' (2004) i 'Optimisti' (2006)."
Pre pojedinačnih podataka o svakom filmu dat je svojevrstan kritičarski osvrt: "Mada Pakaljevićevi filmovi imaju narativnu osnovu, pokreću ih nemirni, neobični i krajnje ljudski likovi, i često imaju iznenađujuće i maštovite obrte. Paskaljević pronalazi neobično u realnosti svakodnevice, a njegov realizam, poučen iskustvom političkih preobražaja kojima je bio svedok, prožet je ironijom. Napisao je: 'Lepota filma po meni ogleda se u njegovoj bliskosti životu. A da bi verno odslikao život, on mora da se koristi metaforom, baš kao i poezija'."
Pred retrospektivu svojih filmova u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku reditelj Goran Paskaljević u kratkom telefonskom razgovoru za "Blic nedelje" kaže da užurbano u Parizu završava poslednje pripreme. Naime, tamo je uradio titlovanje svojih filmova na engleski, prethodno je obavio nimalo lak posao koji je podrazumevao nove kopije, kataloge, propratni materijal...
Kaže da su ga već zvali iz "Njujork tajmsa", "Njujork vojsa" i drugih medija...
Govoreći o tome kakvu recepciju očekuje, napominje da MOMA muzej u Njujorku ima svoju publiku, odnegovanu na kvalitetnom programu. "Baveći se novim kopijama ponovo sam odgledao svoje filmove i mogu da kažem da nijedan nije zastareo. Retrospektivu otvara 'Čuvar plaže u zimskom periodu', koji sam radio 1976. godine. Taj film govori o mladoj generaciji, bez posla i budućnosti, koja tražeći svoje mesto pod suncem odlazi u inostranstvo i završava u tunelu. Nije li danas, nažalost, isto ili još teže. Jer današnji mladi u odnosu na ondašnje nemaju ni čuveni crveni pasoš, a ni Evropa i Amerika više nisu tako otvorene za doseljenike."
U medijskom praćenju Paskaljevićevih filmova na raznim svetskim festivalima ističe se da se ono o čemu on govori u svojim filmovima tiče ljudi i u drugim sredinama.
"Mislim da to potiče otuda što se svi moji filmovi bave jednostavnim, tzv. običnim pričama, takođe tzv. običnim ljudima i njihovim emocijama. A to je ne samo prepoznatljivo, nego, prosto, tiče se svih. Istina, svojevremeno su mi neki naši kritičari zamerali da mi filmovi nisu dovoljno ukorenjeni u domaće tlo, da su previše globalni. No, gledajući iznova svoje filmove imao sam osećaj da sam u nekom srpskom vremeplovu. Verujem da će sličan osećaj imati i publika i, osvetljeno s ljudske strane, bolje i drugačije razumeti ovu aktuelnu srpsku priču u odnosu na onu kakvu znaju iz medija. Upoznaće drugačiju Srbiju", rekao je Paskaljević.
Svoja najnovija tri filma, u jednom od ranijih intervjua "Blicu", Paskaljević je nazvao "srpskom trilogijom koja se tiče poslednjih 15, 20 godina..."
"Nije to bilo planski. Ispostavilo se post festum. 'Bure baruta', film rađen u drugoj polovini devedesetih, bio je priča o spiralnoj eskalaciji nasilja. Usledio je 'San zimske noći' koji se bavio autizmom. A zatim 'Optimisti', sa temom lažnog optimizma. Junaci naše istorije i junaci mojih filmova su živi ljudi sa svojim životima i pričama koji grotlu istorije daju drugu i drugačiju dimenziju", kaže Goran Paskaljević za "Blic nedelje".
