Izvor: Večernje novosti, 18.Jun.2015, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeštećenje roditeljima: Za nestalu bebu do 10.000 evra

UKOLIKO nije moguće da se utvrdi sudbina nestalog deteta, njegovim roditeljima, predlagačima za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na porodični život, može da se odredi pravična naknada koja ne može da bude veća od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ovakvo obeštećenje predviđeno je Nacrtom zakona o utvrđivanju položaja navodno nestale novorođene dece u porodilištima u Srbiji, koji je konačno pripremljen. Ukoliko se usvoji, Srbija će biti prva zemlja u svetu koja će doneti >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "leks specijalis" za rešavanje sudbine nestalih beba. Mnogi sumnjičavi roditelji već su revoltirani, zato što se u Nacrtu zakona navodi termin "navodno" (nestala novorođena deca). Radna vezrija Nacrta ovih dana je iz Ministarstva pravde prosleđena nadleženim i predstavnicima i udruženjima roditelja. Predviđena je javna rasprava, a očekuju se sugestije i primedbe. Cilj ovog zakona je istraživanje činjenica i okolnosti na osnovu kojih se može utvrditi istina o položaju navodno nestale novorođene dece. Zakonom se ispunjava obaveza naše zemlje iz presude Evropskog suda za ljudska prava, u predmetu "Jovanović protiv Srbije". - Za vođenje postupka za utvrđivanje položaja navodno nestale novorođene dece nadležan je beogradski Viši sud za celu teritoriju Srbije, kao prvostepeni, a za odlučivanje o žalbama Apelacioni sud u Beogradu - predviđeno u Nacrtu ovog zakona. - U MUP-u se obrazuje specijalizovana jedinica, radi sprovođenja određenih istražnih radnji u postupku na osnovu zahteva suda.NALOŽIO STRAZBUR NALOG da naša država reši sve pojedinačne slučajeve nestalih beba pristigao je iz Strazbura, početkom septembra 2013, kada je pravosnažno potvrđena presuda iz marta u korist Zorice Jovanović iz Batočine. Ovoj majci država nije uspela da pruži uverljive informacije šta se desilo sa njenom bebom, rođenom 1983. u Ćupriji. Predlog, kojim se pokreće postupak, može podneti roditelj novorođenog deteta, za koje postoji razumna sumnja da je nestalo iz porodilišta. A ako nijedan od roditelja nije živ ili nije poslovno sposoban, predlog može podneti brat, sestra, deda ili baba deteta. Nacrtom zakona predviđeno je da je sud ovlašćen da u postupku koristi sva dokazna sredstva, koja su predviđena zakonom koji uređuje parnični postupak. - Ako u toku postupka sud dođe do saznanja o postojanju osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, za koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je da bez odlaganja podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu - jedan je od članova predloženog zakona. U slučaju da se u postupku ne mogu utvrditi činjenice o smrti deteta, rešenjem se utvrđuju činjenice koje ukazuju na položaj nestalog deteta. A ako ni to nije moguće, rešenjem se konstatuje da nije moguće utvrditi položaj nestalog deteta. Država Srbija je, inače probila rok za postupanje po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kojom joj je bilo naloženo da do 9. septembra prošle godine oformi "mehanizme" za ispitivanje nerasvetljenih slučajeva nestanka beba u porodilištima. ZASTARELI SLUČAJEVI NA SASTANAKU Radne grupe za pripremu teksta radne verzije zakona ovog zakona, početkom ovog meseca, Radiša Pavlović iz Kragujevca, predstavnik udruženja roditelja, ocenio je ova zakonski dokument služi samo za pokriće presude iz Strazbura i da ne priznaje zastarelost predmeta. Biljana Pavlović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, ukazala je da je istraga za pojedine predmete zastarela i da bi trebalo da se bave i decom koja i dalje nestaju, ali da ta dva pitanja treba tretirati odvojeno.

Nastavak na Večernje novosti...