Izvor: Studio B, 18.Apr.2015, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeleženo sedam decenija od proboja Sremskog fronta
U Adaševcima kod Šida obeležena je 70. godišnjica proboja Sremskog fronta. Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin poručio je da budućnost Srbije uvek treba da bude na strani antifašizma.
Vence kraj spomen obeležja u čast poginulih boraca za oslobođenje zemlje od fašizma, pored Vulina, položile su i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, AP Vojvodine, predstavnici boraca NOR-a, u ime Rusije ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Čepurin, kao i predstavnici ambasada Ukrajine, Belorusije, Bugarske...
Obraćajući se borcima NOR-a, učesnicima u borbama na Sremskog frontu, potomcima poginulih boraca i građanima, Vulin je poručio da je istina o zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata izašla na videlu i zahvaljujući borbama na Sremskom frontu.
"Istina koju je neprijatelj želeo da sakrije, o leševima u Jasenovu, prepunim jamama od Jadovna do Bosanske Krajine, o nezamislivim zločinima, morala je biti otkrivena. Istinu treba govoriti i o njoj treba svedočiti", rekao je Vulin.
On je naglasio i da se ne mogu izjednačavati Hitler i Staljin jer, kako je rekao, ne mogu biti isti jedan od vođa antifašističke koalicije i onaj zbog koga je ceo svet ušao "u vodu, vatru i zlo", dodajući da se istorija ne sme prekrajati jer će onaj ko prekraja istoriju dočekati da mu se ona ponovi.
"Nemojte izjednačavati Hitlera i Staljina jer ne mogu biti onaj ko je Aušvic stvorio i onaj koji ga je oslobodio", poručio je Vulin.
Istina je, kako je dodao i da su pored jugoslovenskih partizana u borbama na Sremskom frontu učestvovali i crvenoarmejci, bugasrki i italijanski partizani, kojima dugujemo zahvalnost.
Više od 12.000 mladića, rekao je ministar, ostavilo je mladost u sremskom blatu, jer su znali da je cilj za koji se bore bio ispravan, pravedan, istinit.
"Morali su da pobede zlo veće od nas, da bi naša deca sada ovde koračala", istakao je Vulin.
Navodeći da je svaki rat skup, ali da sloboda nema cenu, Vulin je istakao da srpski narod nikada nije pitao koliko košta sloboda.
Srpski narod je uvek bio na pravoj strani, rekao je Vulin, i naša budućnost treba uvek da bude na strani antifašizma, onog ko pati, istine i čovečanstva.
"Mi smo ponosni na pretke i imamo samo jednu želju, da jednog dana budemo dostojni ovakvog večnog sećanja", istakao je Vulin.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, čestitajući godišnjicu, istakao je da Rusija ima veliko poštovanje i zahvalnost srpskim junacima koji su učestvovali u proboju Sremskog fronta, kao i da se taj podvig nikada neće zaboraviti.
Podsećajući da su u borbama na frontu učestvovali i vojnici Crvene armije, Čepurin je naveo da su se svi vojnici borili odvažno ne štedeći sebe.
"Našsi junaci pokazali su najbolje vrline naših naroda, čvrstinu karaktera, hrabrost, veru i ljubav prema otadžbini, obezbeđujući slobodu i nezavisnost i dostojanstvo naših zemalja", rekao je Čepurin.
Navodeći da će za tri nedelje srpski i ruski vojnici zajedno defilovati Crvenim trgom, u okviru Parade pobede u Moskvi, Čepurin je rekao da je najvažnija stvar za veterane da osećaju poštovanje i pažnju i da znaju da se sećamo i da smo ponosni na njih.
Na skupu su govorili i vršilac dužnosti predsednika Odbora SUBNOR-a Dušan Čukić, kao i učesnik u borbama na Sremskom frontu Zdenko Duplančić, a u okviru obeležavanja izveden je i prigodan kulturno umetnički program.
Proboj Sremskog fronta, koji je trajao 175 dana - od 21. oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine označio je i okončanje Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.
Sa obe strane učestvovalo je oko 250.000 vojnika, a uz jedinice Jugoslovenske armije borile su se i trupe Crvene i bugarske Narodne armije, kao i Brigada "Italija".
U teškim i krvavim borbama, na snegu i vetru, poginulo je oko 13.500 jugoslovenskih vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore, 1.100 pripadnika Crvene Armije, 630 pripadnika bugarske Narodne Armije i 163 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica.
Na neprijateljskoj strani poginulo je oko 30.000 vojnika.
