Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Feb.2010, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležena slava patrijaršijske kapele

BEOGRAD - Proslavili smo praznik duhovnog oca našeg naroda i države, oca naše smirenosti koji je zadivio svoj rod i otačastvo, rekao je danas na slavi patrijaršijske kapele Svetog Simeona Mirotočivog patrijarh srpski Irinej.

Posle arhijerejske liturgije koju su sasluživali episkop hvostanski Atanasije i sveštenstvo, patrijarh Irinej je posebno čestitao praznik manastirima Hilandar i Studenica koji takođe obeležavaju praznik svog ktitora i utemeljivača Stefana Nemanje, u monaštvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Simeona, "koji je carsku rizu zamenio za monašku".

Govoreći o velikoj duhovnoj snazi Simeona Nemanje, patrijarh je poručio vernicima da je ovaj praznik prilika da se setimo njegovog života i dela po uzoru na jevanđelje i "svih divnih primera iz istorije koje nam je Gospod podario".

Ovaj praznik je pomen Stefanu Nemanji (1114-1200) koji je kao monah Simeon sa najmlađim sinom Savom Nemanjićem podigao manastir Hilandar na Svetoj gori odakle je vodio poslove srpske države, duhovno usmeravajući pravoslavnu crkvu i narod.

Zamonašio se 1196. u manastiru Studenica, a Srpska pravoslavna crkva ga je uvrstila u red svetih kao svog zaštitnika i borca za čistotu pravoslavne hrišćanske vere.

Simeon Nemanja je prešavši u monaštvo predao vlast srednjem sinu Stefanu i najstarijem Vukanu poverio na upravu Zetu.

Godine 1197. pridružio se najmlađem sinu Rastku, potonjem svetitelju Savi, sa kojim je iz carske lavre Hilandara upravljao srpskom državom. Na mestu u Hilandaru gde je prvobitno bio sahranjen Simeon Nemanja raste vinova loza za čije se plodove veruje da pomažu ženama bez poroda, pa je i to razlog dolaska velikog broja poklonika.

Simeon Nemanja je jedan od največih ktitora i pored Hilandara i Studenice, podigao je Bogorodični i manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije, kao i Đurđeve Stupove kod Rasa.

Pridvorna kapela Svetog Simeona podignuta je kada i zgrada Srpske patrijaršije 1935. godine, po želji i nalogu blaženopočivšeg patrijarha Varnave a prema projektu arhitekte Viktora Lukomskog, na mestu gde se nalazila stara zgrada Mitropolije iz 18. i 19. veka.

U pridvornom hramu nalazi se duborezni ikonostas, remek delo ohridskih majstora, sa ikonama koje je 1935. živopisao Vladimir Predojević.

U produžetku pridvornog hrama, jednog od najlepših savremenih hramova SPC, nalazi se sinodska i saborska sala u kojoj zasedaju arhijereji SPC i u kojoj se donose odluke važne za život Crkve.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...