Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2010, 02:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležava se Dan sećanja na žrtve genocida
BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas, posle polaganja venca u Spomen parku Jajinci povodom obeležavanja nacionalnog Dana sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu, da se Srbija snažno protivi nacizmu, fašizmu i ideologijama zla i nasilja.
"Važno je još jednom istaći takvo temeljno opredeljenje naše zemlje i naroda, ne samo zato što smo kroz istoriju bili prečesto i previše bolno žrtve zla i nasilja, nego zbog toga što samo takav pristup može da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obezbedi pomirenje u regionu u kojem živimo", rekao je Tadić.
Danas, kada, prema njegovim rečima, postoje pokušaji revizije Drugog svetskog rata i da se ideologija fašizma i nacizma transformiše u neke druge oblike ideologije zla i nasilja, od izuzetne je važnosti da svaka država bude odlučna u borbi protiv takvih politika.
Predsednik Tadić je istakao da Romi i Jevreji, koji su, uz Srbe, najveće žrtve gubilišta u Jajincima, i danas često jesu žrtve segregacije i iskušenja u mnogim zemljama sveta. "Republika Srbija će učiniti sve da pomogne romskom narodu da afirmiše vlastitu kulturu i dobije svoju međunarodnu afirmaciju", poručio je Tadić.
Osvrćući se na današnje probleme jevrejskog naroda, koji je, kako je podsetio, u Drugom svetskom ratu kao i srpski narod bio žrtva genocida, Tadić je rekao da ne postoji dovoljno energična reakcija državnih institucija kada je reč o objavljivanju antisemitskih knjiga.
"Naše državne institucije moraju reagovati u takvom slučaju. Zabrana takvih knjiga koje ohrabruju nacizam, nasilje i antisemitizam jeste civilizacijski standard u svakoj demokratskoj zemlji", rekao je Tadić. On je podsetio da se u ovom veku i protiv srpskog naroda vodila rasistička politika koja je počivala na zlu i nasilju, ali da je bilo i "grešaka" koje su neki Srbi činili u ime nacije.
Dačić: Dan sećanja je velika opomena
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas da je Dan sećanja na žrtve genocida tokom Drugog svetskog rata velika opomena kako se takve stvari više ne bi ponavljale.
Polažući vence u ime Vlade Srbije na Spomen-obeležje na Starom sajmištu u Beogradu, Dačić je istakao da je težnja današnje Srbije članstvo u zajednici evropskih naroda, što je garancija da se genocid, poput onog u Drugom svetskom ratu, više neće ponoviti.
"Savremeni integracioni procesi i ideja unije evropskih država nastala kao logičan istorijski opravdan rezultat pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu jeste najznačajniji mirovni proces u istoriji našeg kontinenta", rekao je Dačić.
On je naveo da Srbija "sledeći posvećenost tim principima i zaveštanju naših predaka koji su dali važan doprinos sveopštoj pobedi nad fašizmom i nacizmom u Drugom svetskom ratu čini odlučne korake u pravcu punog uključivanja u evropske integracione procese".
Prema njegovim rečima, Srbija to radi svesna činjenice da će time suštinski doprineti očuvanju i daljem jačanju nacionalnih interesa i sveukupnom napretku.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova je istakao i da je Srbija opredeljena da postane punopravni člana društva evropskih naroda i garant mira i stabilnosti u regionu.
"Demokratska Srbija je nezaobilazan činilac u svim međunarodnim procesima i evropskim integracijama i Vlada Srbije je u potpunosti odlučna da nastavi politiku intenzivnog unutrašnjeg razvoja zemlje, ali i njenog pozicioniranje u skladu sa kapacitetima i potencijalima u mnogim oblastima u regionu", rekao je on.
Dačić je naveo i da su ciljevi koje Srbija ostvaruje u miru kontinuirano učvršćivanje demokratskih institucija i poštovanje zakona, ljudskih i građanskih prava i sloboda, dalje jačanje dobrosusedskih odnosa i ubrzano uključivanje u integracione procese.
On je naglasio i da su brojne žrtve iz Drugog svetskog rata neposredna posledica ideologije netolerancije i mržnje, ali i velika istorijska opomena.
"Prošlost ne možemo promeniti, ali možemo i moramo uticati da naša zajednička sadašnjost i budućnost prerastu u istorijski iskorak i suštinsko unapređenje političkih i drugih prilika na području zapadnog Balkana", rekao je Dačić.
Vence na Spomen obeležje na Starom sajmištu položili su predstavnici Skupštine grada Beograda, kao i brojne delegacije udruženja za očuvanje sećanja na žrtve genocida.
Pomen žrtvama u Donjoj Gradini
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić i srpski predstavnici Vojske BiH odvojeno su danas posetili Spomen područje Donja Gradina kod Kozarske Dubice, povodom 65. godišnjice proboja logoraša iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac
Komšić je, kako je navedeno u saopštenju iz njegovog kabineta, položio vence na centralni i na spomenik "Topola užasa" i odao počast svim nevinim žrtvama ustaškog genocida.
I 350 srpskih pripadnika Vojske BiH posetili su danas ovo stratište kako bi odali počast nevino stradalim jasenovačkim žrtvama.
"Vojni sveštenici služili su parastos nevino stradalim žrtvama ustaškog zločina, a organizovana poseta upriličena je povodom obeležavanja 65 godina od proboja poslednjih jasenovačkih logoraša", saopšteno je iz te ustanove.
Episkop Atanasije služio parastos žrtvama logora Jasenovac
Parastos žrtvama genocida ustaškog logora Jasenovac i drugih logora i stratišta u Drugom svetskom ratu služio je danas u beogradskoj Sabornoj crkvi episkop hvostanski Atanasije, vikar njegove svetosti patrijarha Irineja.
"Ovaj pomen ima dva dela - molitveno sećanje na postradale i sagledavanje onoga što se dogodilo u to zloglasno vreme kada je velika šteta počinjena srpskom narodu, čija rana do danas nije zacelila", rekao je vladika Atanasije.
Naglasivši da je parastos služio u ime patrijarha Irineja i povodom 65. godišnjice proboja zatočenika zloglasnog ustaškog logora Jasenovac, od kojih je preživelo samo 118, episkop Atanasije je rekao da se do danas ne zna tačan broj žrtava zločina počinjenih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, u Jasenovcu je stradao najveći broj pravoslavnih Srba, čiji je jedini greh bio pripadnost veri i narodu.
"Čineći ovaj pomen nastojimo da izlečimo rane, sačuvamo od zaborava ta stradanja, jer sa istorijskim zaboravom odumire i duhovno biće jednog naroda.
"Da ostanemo narod i po veri i po delima", podsetio je on na reči blaženopočivšeg patrijarha Pavla, naglasivši da ćemo čuvanjem uspomene na ta zlodela učiniti korist celom čovečanstvu, kome su potrebni duhovno zdravi ljudi.
Sistem koncentracionih logora "Jasenovac" predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, gde je u periodu između 1941. i 1945. godine ubijeno stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, Jevreja i Roma, uključujući i desetine hiljada dece u posebnom logoru u Jastrebarskom.
Na današnji dan 1945. godine, nakon što je naređena likvidacija svih zatočenika logora Jasenovac, jedan deo njih se odlučio za očajnički proboj iz logora.
Od oko 600 logoraša, proboj je preživelo samo nekoliko desetina. Preostalo 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijeni su i spaljeni zajedno s logorskim objektima.
Pored logora smrti u Jasenovcu, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Republike Hrvatske, Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Do strahovitog pogroma, pored logora Jasenovac, došlo je i u mnogobrojnim jamama po Lici, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini.
Srpska pravoslavna crkva nastoji da se hrišćanskim sećanjem oduži mnogobrojnim žrtvama koje su svoje živote završili u mukama nezamislivim zdravom ljudskom umu, sa željom da se Jasenovac nikada više nikom ne dogodi.
Sveti Vladika Nikolaj Žički je posle Drugog svetskog rata sastavio službu jasenovačkih mučenika, pa im se na liturgijama upućuju molitve kao svetima, a molitva glasi: "Sveti Mučenici jasenovački, molite Boga za nas."
Srbija će podići Memorijal žrtvama genocida i holokausta
U Srbiji će biti podignut Memorijalni centar žrtvama zločina genocida i holokausta, počinjenih nad Srbima, Romima i Jevrejima u Drugom svetskom ratu, a idejni projekat trebalo bi da bude gotov do kraja juna, izjavio je danas predsednik Zajednice Jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak.
Projekat Memorijalnog centra trebalo bi da bude prezentiran na pripremnoj konferenciji Međunarodnog odbora za edukaciju o holokaustu 26. juna u Jerusalimu, rekao je Nećak u razgovoru za Tanjug povodom Dana sećanja kojim se obeležava 65. godišnjica proboja zatočenika i oslobađanja ustaškog konclogora Jasenovac.
On je objasnio da će ovaj projekat, uz nacionalnu strategiju negovanja sećanja na žrtve genocida i holokausta koje su počinili hrvatski fašisti i nemački nacisti, omogućiti Srbiji da krajem godine postane članica Međunarodnog odbora, čiji je zasad pridruženi član.
"To je politički i diplomatski veoma važan korak za našu zemlju, kojoj je mesto među državama pobednicama u Drugom svetskom ratu", kazao je Nećak i naveo da Srbija, zbog sankcija u vreme raspada bivše Jugoslavije, nije učestvovala na osnivačkom sastanku Odbora.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja nema Memorijal žrtvama genocida i holokausta, podsetio je Naćak, istakavši da je ovo pitanje aktuelno tim pre što nova muzejska postavka u Jasenovcu prikriva suštinu o tom logoru smrti i istinu o zlodelima hrvatskih ustaša.
U Poljskoj je 2008. položen kamen temeljac za Memorijal žrtvama nacizma za koji je vlada izdvojila 56 miliona dolara, a u Skoplju je u toku uređenje enterijera u Memorijalnom centru podignutom na 6.000 metara kvadratnih, rekao je on i dodao da su predstavnici Jevrejske zajednice Srbije i makedonske Fondacije već potpisali Sporazum o saradnji.
Ideja o podizanju memorijala žrtvama genocida u Srbiji postoji odavno, a poslednjih desetak godina su pojedinci i grupe intelektualaca iznosili različite vizije o tom projektu.
Udruženje zatočenika i potomaka zatočenika logora genocida u NDH 1941/45. uputilo je vlastima 2005. godine zvaničan predlog za izgradnju Muzeja žrtava genocida na beogradskom Starom Sajmištu.
Prema rečima Nećaka, idejni projekat tog memorijala odavno postoji u jevrejskoj zajednici, a njime je predviđena izgradnja muzeja, arhiva sa bibliotekom i radionica za edukaciju o genocidu i holokaustu, kao i uređenje prostora za komemoracije i osmišljen umetnički program.
Ovaj projekat Nećak je izložio pre tri godine na konferenciji Međunarodnog odbora za holokaust, kome je prisustvovala naša delegacija, a iza njega je tada stao predsednik Srbije Boris Tadić.
Gotovo dve godine nije bilo konkretnih aktivnosti, pa je Nećak zbog toga predsedniku Tadiću izrazio zabrinutost krajem prošle godine i, kako kaže, stvari su se nakon toga promenile.
Bivši predsednik opštine Novi Beograd Željko Ožegović organizovao je više sastanaka, formirana je radna grupa koja radi na idejnom projektu Memorijala, ispričao je Nećak.
Viši kustos Muzeja žrtava genocida Jovan Mirković je u razgovoru za Tanjug objasnio da će Memorijal na "Starom sajmištu", za razliku od većine drugih, biti na mestu gde su se zločini dogodili.
To bi trebalo da bude Memorijal genocida nad Srbima i Romima, Holokausta nad Jevrejima, ali i svih žrtava Drugog svetskog rata, rekao je Mirković i objasnio da pod tim podrazumeva ceo prostor bivše Jugoslavije i ceo državni i etnički srpski prostor.
"Staro sajmište" je ušlo u generalni urbanistički plan kao zaštićeni prostor memorijala, ali realizacija projekta će potrajati jer podrazumeva raseljavanje, zaštitu nekih paviljona i izgradnju novih objekata, rekao je on, a za to su potrebna znatna finansijska sredstva.
Republika Srpska je u tom pogledu ispred Srbije, jer je već počela priprema terena na najvećem stratištu Donja Gradina, rekao je Mirković, koga je vlada u Banjaluci imenovala u Komisiju koja prati realizaciju projekta izgradnje Memorijala žrtvama ustaškog genocida.
Prema njegovim rečima, na području Donje Gradine planirana je izgradnja Muzeja, verskih objekata za molitvu i prostora za komemoracije.
Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kada je grupa zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu izvela proboj.
Na dan proboja u logoru su bila 1073 logoraša. Njih 600 krenulo je u proboj, a 91 logoraš je preživeo i došao do slobode.
Preostalih 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijeni su i spaljeni zajedno s logorskim objektima. Istog dana, 22. aprila 1945. godine počeo je proboj zatvorenika Kožare, dela logora u samom mestu Jasenovac. Od njih 167 proboj je preživelo 11 logoraša.
Nacionalni dan sećanja na žrtve genocida utvrđen je na osnovu Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, a po preporuci UN.
Od 1941. i 1945. godine u Jasenovcu je ubijeno stotine hiljada civila, uglavnom Srba, Jevreja i Roma uključujući i hiljade dece u logoru u Jastrebarskom.
Najozloglašeniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je logor na Starom sajmištu u Beogradu čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
