Izvor: Blic, 22.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećanje
Radovan Karadžić uporno tvrdi da mu je Ričard Holbruk, u ime SAD, garantovao 1996. godine da neće biti krivično gonjen pred Haškim tribunalom, a sada od Tužilaštva Tribunala traži kopiju tog pisanog sporazuma. Štaviše, nekadašnji predsednik RS zaključuje da se to „Holbrukovo obećanje” može pripisati i Haškom tribunalu (!) jer je „dato u ime ili uz konsultacije sa članicama Saveta bezbednosti UN ili se razumno moglo poverovati da je bilo tako”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Holbruk negira da je bilo šta dogovorio s Karadžićem, a Tužilaštvo ovog Suda - demantuje da ima ikakva dokumenta o tome. U julu je Karadžić u Hagu izjavio da je svojevremeno od Holbruka „dobio ponudu”, u avgustu je rekao da je to bila Holbrukova „obaveza”, a danas su to: „obećanje” i „pisani sporazum”. Čovek kao što je Karadžić, na funkciji koju je obavljao i u političkoj situaciji pre 12 godina, nije bio neznalica i amater koji bi stvari prepustio slučaju. Ako je, dakle, i postojao nekakav dokument, logično bi bilo da se Karadžić na bilo koji način obezbedi. Da zbog sopstvene pravne, političke i životne sigurnosti, pribavi i sačuva primerak, kopiju, zapisnik, snimak... Ili makar pouzdan dokaz - trag da tako nešto postoji i(li) gde bi i kod koga moglo biti. Sve za situaciju da dogovor bude prekršen a obećanje pogaženo, kao što i kaže da se dogodilo.
Ukoliko je o njegovoj sudbini nešto i dogovoreno 18. i 19. jula 1996. u Beogradu, na sastanku na kojem su pored njega bili i Milošević, Milutinović, Krajišnik, Holbruk i Buha, ali ništa o tome nije stavljeno na papir, eto mu za suđenje iskazi tri potencijalna svedoka odbrane protiv Holbrukove reči. Čak i da mu je dato obećanje ili da je on nalog da se povuče i ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma, shvatio kao obećanje imuniteta, neozbiljno je tražiti od Tribunala dokaze za to i pokriće za minulu političku naivu. Najzad, nije li pozivanje na imunitet posredno priznanje krivice za dela pre navodnog obećanja te garancije? Karadžić, naime, ne kaže: nisam učinio ništa što podleže krivičnoj odgovornosti, već - obećano mi je da se neću suočiti s krivičnom odgovornošću!
