Izvor: RTS, 21.Nov.2009, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezno usavršavanje medicinara
Do sada se do zvanja lekara dolazilo sticanjem diplome Medicinskog fakulteta, ali po novim propisima ta diploma praktično će vredeti samo sedam godina. U međuvremenu, oni koji žele da se bave lekarskim poslom moraće konstantno da se usavršavaju i tako sakupljaju potrebne bodove za obnavljanje licence.
Ako doslovno shvatimo stih - "Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba", onda bi lekari uskoro mogli da kažu da su izabrali jednu od najlepših profesija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Diploma medicinskog fakulteta jedna je od onih koje se teže dobijaju. Ali đačko doba uskoro se neće završavati samo sa ovim papirom.
Od 1. januara u Srbiji počinje da se primenjuje sistem kontinuirane medicinske edukacije, što znači da će lekari i drugo medicinsko osoblje biti obavezni da se usavršavaju svake godine. Savremena medicina brzo napreduje, pa se onaj ko ne prati korak nauke više ne smatra samo nezaintersovanim, već u pitanje dovodi i opstanak svog radnog mesta.
"Jako je važno da se razume da prekid toka informacija o novim, poboljšanim metodama lečenja neminovno dovodi do grešaka u dijagnozi, lošeg lečenja i nečega što mi želimo da izbegnemo kad su pacijenti u pitanju", smatra kardiolog Petar Seferović.
Bodovi za novo znanje
Da bi mogao da obavlja svoj posao, svaki zdravstveni radnik u Srbiji mora da ima licencu koja se obnavlja svakih sedam godina. Ovaj papir je dokaz o stručnosti, a ubuduće će morati da se zaradi u "školi". Umesto ocena, određeni broj bodova dobijaće na svakom kongresu, stručnoj obuci ili seminaru, a godišnje je potrebno sakupiti 24 boda.
I kao u dečijim igrama, što je značajnija obuka više je i bodova. Ovo bi moglo da zvuči neizvodljivo za lekare iz malih centara, recimo iz Doma zdravlja u Pećincima, koji rade u ambulanti nekog sremskog sela. Jer, stručni skupovi znaju da budu prilično skupi.
"Nije poenta kontinuirane medicinske edukacije da se na skupim kongresima mogu obučavati lekari iz velikih centara", objašnjava Tatjana Radosavljević iz Lekarske komore Srbije.
"Poenta je da pedeset odsto programa dođe na noge svakom od kolega, da i medicinske sestre i farmaceuti idu na kontinuiranu edukaciju, da to bude dostupno svakom kolegi bilo gde u Srbiji. A da sa druge strane ona ne bude preskupa, da programi budu dostupni, jeftini. Vaš izbor će biti da li ćete petnaest bodova skupiti na skupom kongresu ili na pet sastanaka u vašem domu zdravlja."
Dakle, nema izgovora onima koji imaju manjak entuzijazma za povratak u klupe. S obzirom na to da je nedavno uvedeno pravo da pacijenti biraju svog lekara i ovo bi mogao da bude dobar način za motivaciju "belih mantila" jer ideja kontinuirane edukacije jeste veća odgovornost lekara. Ali u praksi nije baš tako.
"Imao sam prilike da razgovaram sa mladim ljudima, volim da održavam kontakt sa lekarima opšte prakse za koje verujem da su rešenje naših problema u medicini uopšte. Imam dosta informacija da doktori koji su u najboljim godinama, šefovi koji trebaju da stimulišu mlade, imaju određen otpor prema kontinuiranoj medicinskoj edukaciji. Neće da daju slobodne dane ni da motivišu mlade da učestvuju sve više i više, a suština je u tome da mladi budu izloženi novim vetrovima koji će im omogućiti da budu deo savremene medicine", kaže Petar Seferović.
Veliki administrativni posao
Za izbor i akreditaciju programa edukacije kojima će se lekari usavršavati zadužen je Zdravstveni savet Srbije. Za četiri meseca rada stiglo im je neverovatnih 2.500 prijava za organizaciju različitih obuka.
"Ono što nam kontinuitet edukacije donosi jeste da ćemo mi znati, ne samo obim te kontinuirane medicinske edukacije, nego i kvalitet. Ko je sprovodi, kako se ona realizuje. Svi polaznici će davati konkretnu ocenu kako predavača tako i programa i na osnovu toga Zdravstveni savet, pa i drugi organi moći će da razmatraju pitanje kvaliteta pa i realizacije tih edukacija", kaže predsednik Zdravstvenog saveta Dragan Delić.
Ali priča o stručnijim lekarima ne bi bila dovoljna da nema neko "ali". Iako je provera kvaliteta edukacije zadatak Zdravstvenog saveta, licence lekarima obnavlja Lekarska komora Srbije. U Komori smatraju da su u nezgodnom položaju jer ne mogu da provere kvalitet znanja na osnovu kog se licenca obnavlja.
"Ukoliko posle obnove licence neki lekar napravi grubu grešku, najodgovorniji za to je onaj ko mu je obnovio licencu. Mi baš zato i tražimo poluge da tu odgovornost na pravi način sprovodimo", objašnjava Tatjana Radosavljević.
Jedno od rešenja je, smatraju svi, pomoć komora i lekarskih udruženja u radu Zdravstvenog saveta. Međutim da bi se ovo u praksi sprovelo, neophodno je promeniti Pravilnik o akreditaciji programa za kontinuiranu medicinsku edukaciju, a to je zadatak Ministarstva zdravlja. U Ministarstvu kažu da su voljni da olakšaju posao Zdravstvenom savetu, ali još nema najave kada bi to moglo da se dogodi.
Možda zvuči pomalo grubo, ali lečenje se može porediti sa popravkom automobila. Kako biste se osećali ako biste svoj novi automobil odvezli na servis kod majstora koji bi zbunjeno gledao u digitalne komande ili novi tip motora?
Da li biste ga prepustili njegovim rukama ili biste potražili nekog ko je, recimo, nedavno bio na obuci za model koji vi vozite? Ako tako razmišljamo o automobilu, ne bi trebalo drugačije da se odnosimo ni prema sopstvenom telu koje treba da nas vozi ceo život. U tome je i smisao kontinuirane medicinske edukacije.
