Izvor: Blic, 09.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezni posni pasulj
Obavezni posni pasulj
Sveti Sava u Hilandarskom tipiku kaže da se u prvoj nedelji posta i na sve posne dane u ostalim sedmicama jede 'sočivo kvašeno vodom, sirovo zelje i voće, a pije se vruća voda smešana s kiminom'. U subotu i nedelju dozvoljeno je varivo sa uljem, oktopod i vino, a samo se za praznike može jesti i riba, osim ako ne padaju u sredu i petak. 'Ponedeljak, sredu i petak treba živeti tačno kao prve nedelje posta: neko kvašeno sočivo i sirovo zelje, a ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se nađe voće, budite zadovoljni.'
Tako kaže spis najvećeg srpskog prosvetitelja napisan pre više od 800 godina. A šta savremena nauka o ishrani kaže o postu. Post je verska odluka koja se odnosi na isključenje pojedinih namirnica iz jelovnika na određeno vreme i dijetetski udžbenici ističu da većina religija zagovara povremeni post i da je post, u suštini, potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu. UZDRŽAVANJE
Savremeni nutricionisti zagovaraju povremeno kontrolisano gladovanje pošto olakšava organizam i podstiče eliminaciju štetnih materija. Post je zdrav i zato što podrazumeva smanjen unos hrane, jer je osnovna preporuka za vreme obroka skromna količina hrane. BEZ HOLESTEROLA
Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo animalnih proizvoda koji su glavni izvori belenačevina. Tradicionalni posni jelovnici zdravi su i zato što podrazumevaju smanjeni unos zasićenih masnoća, koje su opet povezane s nastankom holesterola, opasnog zbog toga što izaziva taloženje na zidovima krvnih sudova.
PREDNOSTI
Moderni dijetetičari priznaju velike prednosti jela koja se spremaju i konzumiraju u dane posta. Posni režim ishrane blagotvoran je za organizam, pogotovu ako se ne zanemare neki važni principi pravilne ishrane kao što su raznovrsnost i redovnost obroka. NEDOSTACI
To su prednosti, a koji su najčešći nedostaci ishrane u vreme posta? Pre svega monotonija obroka, stalno ponavljanje malog broja jela. Posledica može da bude pojava deficitarnog unosa neophodnih nutritivnih komponenti. Tokom posta većina ljudi samo isključuju jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvode nova i tako samo osiromašuju jelovnik. TESTA
Tokom posta može da dođe i do prevelikog kalorijskog unosa zato što ishranom dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (testa, peciva, hleb, džem, med). Ako se pretera sa (posnim) poslasticama i grickalicama ili ako one čak zamenjuju obroke, posledica je stalna glad, neredovna ishrana i povećanje telesne mase. NERVOZA
Nelagodnost, nervoza i razdražljivost posledice su takve, neprimerene ishrane. Ali greše i oni koji post shvataju kao sistematsko izgladnjivanje. U želji da budu dosledni, a bez mogućnosti da organizuju sebi pravilnu posnu ishranu tokom dana, sistematski se izgladnjuju, što takođe utiče na promenu raspoloženja. VODA
Još jedna realna opasnost je dehidratacija, gubitak vode. Kad se naglo smanji količina hrane, zbog dominantnog osećaja gladi neki ljudi zanemaruju unos tečnosti.
Post jeste uzdržavanje od hrane i pića, kao i od ružnih misli i dela, ali vernici tokom posta ne bi trebalo da idu za isposničkim standardima. Pogotovu ako je reč o aktivnim osobama, koje ne mogu da se posvete svakog dana molitvi i tihovanju, već moraju da odgovore dnevnim obavezama.
Dušica Stanković i Darko Milenković, dva mlada saradnika 'Blica' na praksi koju organizuje 'BK škola novinarstva', pitali su čitaoce 'Blica' kako poste, šta jedu i šta bi mogli da preporuče svojim sugrađanima, vernicima koji se ovih dana takođe pridržavaju pravila velikog uskršnjeg posta. Pravilna ishrana
Evo kako bi trebalo da izgleda pravilna i uravnotežena ishrana u dane posta.
- Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka.
- Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti voćne sokove. Poželjno je jesti i salate, od svežeg ili kiselog povrća, kao i jela od kuvanog povrća.
- Nekoliko puta nedeljno na jelovniku treba da se nađu jelo od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, leblebije) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake.
- Svakodnevno u organizam treba uneti 1,5 do dva litra vode, čaja, kompota ili soka.
- Nagla promena prehrambenih navika može da izazove burne reakcije organizma - probavne tegobe, gubitak ili jačanje apetita, promenu raspoloženja itd.
- Nesavladiva potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato se poseban oprez tokom posta savetuje osobama narušenog zdravlja sa hroničnim zdravstvenim roblemima.
