Izvor: Politika, 12.Jun.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obaveze preduzeća u restrukturisanju 5,2 milijarde evra
Pestrukturisanje ne može biti institut da poverioce unedogled spreči da naplate svoje potraživanje
Početkom ove godine 176 društvenih preduzeća u restrukturisanju, sa još 106 njihovih zavisnih društava koja su obuhvaćena restrukturisanjem, dugovala su ukupno 5,2 milijarde evra, ili 588,7 milijardi dinara. U ovim preduzećima je 56.823 zaposlena.
Ova 282 društvena preduzeća imala su u prošloj godini ukupan poslovni prihod 154,1 milijardu dinara, uz iskazani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gubitak u poslovanju od 63,8 milijardi dinara, što nakon iskazanog dobitka od samo 1,9 milijardi dinara, predstavlja neto gubitak od čak 61,9 milijardi dinara, ili 40,15 odsto realizovanog poslovnog prihoda. U 2012. godini taj neto gubitak iznosio je 50,5 milijardi dinara, ili 31,86 odsto realizovanog poslovnog prihoda. Reč je o bilansnim podacima izvedenim iz registra Agencije za privredne registre.
Od uvođenja restrukturisanja kao pojma u srpsko zakonodavstvo (2001. godine), najstarije društveno preduzeće u restrukturisanju koje smo identifikovali je „20. oktobar”, Kragujevac. Dakle, punih 12 godina!
U tom periodu prodato je samo sedam društvenih preduzeća u restrukturisanju, i to: Rekord–Pneumatika, Rekord–Cevi i tehnička roba i Rekord – Mašinsko energetski pogon, i sva tri su brisana iz registra APR-a tokom 2011. godine. Zatim je prodat Lefolen u stečaju i Energetika Loznica, koji danas nemaju nijednog zaposlenog, i „21. maj – Fabrika turbomotora, sa 44 zaposlena, koja je prodata u ovoj godini. Jedino uspešno prodato preduzeće u restrukturisanju je Radio Jatkoje je imalo tri zaposlena, a i danas ima toliko zaposlenih i ostvaren prihod od samo 5,1 milion dinara.
Pod pojmom restrukturisanja podrazumeva se proces preispitivanja celine pravnog subjekta, izdvajanjem na posebne delove prateće i sporedne delatnosti. U većini slučajeva to je već urađeno još devedesetih godina, kada su te delatnosti izdvojene u posebna društva (d.o.o.), ili je primenjen teritorijalni princip, pa su delovi preduzeća na izdvojenim lokacijama već organizovani kao posebna zavisna društva. O periodu restrukturisanja se može govoriti i kao o vremenu kada dužnik treba da se rastereti dela obaveza, voljom poverilaca, da se poveća broj godina za otplatu, sa ili bez kamate, ili prodajom nefunkcionalne imovine.
Naša ministarstva privrede i ekonomije ništa na tom planu nisu uradila u proteklih 12 godina, iako su pojedini privredni sudovi, posebno Kragujevac, Kasacioni sud, Ustavni sud, ali i Evropski sud, ukazali da restrukturisanje ne može biti institut da poverioce unedogled spreči da naplate svoje potraživanje. Udaljiti sa srpskog tržišta 5,2 milijarde evra prava je privredna katastrofa. Dvanaest godina sprečavati poverioce da naplate svoje potraživanje zloupotreba je prava i čin uperen protiv cele privrede. Kako je moguće da pomenuta 282 privredna društva u restrukturisanju ostvare godišnji prihod od samo 1,36 milijardi evra, uz iskazivanje neto gubitka u toj godini od 618 miliona evra, a da dobavljačima, bankama, državi i zaposlenima duguju 5,2 milijarde evra?
Najveće obaveze od preduzeća u restrukturisanju ima Petrohemija AD, Pančevo koja je izgubila celokupan sopstveni kapital i iskazala gubitak od 260 miliona evra, tako da su ukupne obaveze Petrohemije, na početku ove godine, dostigle 397 miliona evra. Najveći finansijer ovog srpskog predvodnika među gubitnicima je Javno preduzeće Srbijagas sa 200 miliona evra datih u vidu avansa za isporuku robe, iako je ukupna vrednost godišnje proizvodnje (2012) u Petrohemiji bila 125 miliona evra, a iskazani gubitak samo u toj godini 109 miliona evra.
Institut za ekonomsko-pravne ekspertize izradio je analizu poslovanja društvenih preduzeća u restrukturisanju, a u toku je i izrada analize za preostala društvena preduzeća, koja nisu obuhvaćena restrukturisanjem, ali još nisu prodata, kao i o 576 javnih preduzeća, među kojima i 31 republičko javno preduzeće. Ove tri grupacije predstavljaju rak ranu srpske privrede. Međutim, bilo bi nepotpuno ne obuhvatiti i analizu 1.076 društvenih preduzeća u stečaju.
Direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize, Beograd
Miodrag K. Skulić
objavljeno: 12.06.2013.
