Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obaveze izvesnije od dobiti
Glavni predmet Sporazuma između Srbije i Rusije je izgradnja gasovoda, ali u njegovom naslovu je na prvo mesto stavljeno preuzimanje Naftne industrije Srbije, što čitanjem postaje jasnije. U njemu je najjasniji deo da preduzeća iz grupe Gasproma preuzimaju većinsko učešće u kapitalu NIS-a. Precizirano je da se preuzmeceoNIS sa svomimovinom zatečenom na kraju prošle godine, dakle „dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i plasman nafte i naftnih derivata”. Idobijanje nafte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz domaćih izvora prelazi u njihovu kontrolu i monopol.
Sporazum predviđa izgradnju gasovoda kroz Srbiju, propusne moći najmanje deset milijardi kubnih metara, što je upola manje odpropusne moći gasovoda koji je 2006. godine ugovaralo našeministarstvo, a zašto je to propalo ne znamo. Trasa gasovoda nije dogovorena, on će služitizaprodajuruskog gasa Srbiji kao i tranzitu u neke neotkrivene „druge zemlje Evrope”, a možda će biti i deo „transevropske energetske mreže”. Gasovod će biti u svojini i pod upravom zajedničkogpreduzeća, kojim će upravljati ruska strana, a njegovo sedište će biti naknadno dogovoreno, pa bi moglo biti i van Srbije.
Nije dogovoreno ni koliki je ukupan osnovni kapital te kompanije, u koji se naša strana obavezala da unesesvojih 49 odsto. Dogovoreno je da svaka ugovorna strana „samostalno obezbeđuje finansiranje delatnosti, u procentima učešća u osnivačkom kapitalu”, pa ćeSrbija morati finansirati 49 odsto nepoznatog ukupnog koštanja. Srbija mora i da obezbedi „dodelu zemljišnih parcela koje zadovoljavaju ciljeve i uslove realizacije”, a nije dogovoreno da ta vrednost bude naš ulog u kapitalu. Nije ugovoreno ni šta biva sa vrednošću dosad izgrađenog skladišta gasa u Banatskim Dvorima.Ugovoreno je da će to skladište primati „najmanje 300 miliona kubnih metara gasa”, dok su dosad građeni kapaciteti 850 miliona.
Dogovorenoje i da „cenu uslugatransportovanja i utiskivanja (skladištenja) i protoka gasa određuje” isključivo kompanija, dakle većinski vlasnik Gasprom. Ne pominje se ni cena gasa, koji ćemo dobijati tim gasovodom, pa će Gasprombiti zainteresovan da ješto više povećava. Gasprom će iz dobiti zajedničke kompanijeimati 51 odsto, pa će mu biti isplativije da umanjujecenu usluga tranzita, a uvećava prodajnu cenu gasa.
Radi „rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa” NIS-a, dogovoreno je da Gasprom kupi „pod uslovima koje oni dogovore” 51 odstoakcija NIS-a. Vlada se obavezala da do završetka rekonstrukcije i modernizacije, kojaSporazumom nije oročena, zadrži sadašnji lošiji kvalitet proizvoda NIS derivata, što nas ne raduje. Ne raduje nas ni obećanje vlade da će „razmotriti mogućnost” da za „materijale, usluge i radove” do dostizanja isplativosti gasovoda, skladišta i modernizacije NIS-a, učesnicibuduoslobođeni poreza na dodatu vrednost, jer će to uvećati druge dažbine. Vlada se obavezala i da, sve do „dostizanja isplativosti” za Gasprom, ostanu sadašnje dažbine.
Sporazum je važeći samo na ruskom jeziku i on će stupiti na snagu kad diplomatskim pismom obavestimo da smo obavili domaće procedure za to. Ali je vlada, i ne čekajući to, i mimo Zakona o privatizaciji, odmah Protokolom Gasprom Njeftuprodala većinu akcija NIS-a za okruglo 400 miliona evra bez ikakve procene ili obrazloženja za javnost.
Knjigovodstvena vrednost imovine NIS-a bila je još na kraju 2006. godine preko tri milijarde evra, a kapitala preko 1,1 milijardu evra.Vlada se povrh cene obavezala i da najmanje dve godine „zaštiti plasman naftnih derivata koje proizvodi NIS” (monopol). Protokol je odmah i stupio na snagu i čeka se samo njegova zamena Ugovorom najkasnije do kraja ove godine. Čitaoci će zaključiti o kvalitetu Sporazuma koji je prihvatila naša vlada, u kome su mnogo jasnije i krupnije naše obaveze od onoga što ćemo zasigurno dobiti. A profesionalno zaključeni sporazumi služe za zaštitu interesa, jer nijedan projekat nije dobar po svaku cenu.
Konsultant za strana ulaganja
Milan R. Kovačević
[objavljeno: 22/04/2008]
