Izvor: Politika, 20.Jul.2013, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obaveštajna afera škodi Merkelovoj
Dve trećine Nemaca nezadovoljno merama vlade prilikom razjašnjavanja afere, dok bi 22 odsto ipak glasalo za kancelarku na izborima
Koliko će birača zbog umešanosti vlade i njenih obaveštajnih službi u globalnu špijunsku aferu na jesenjim izborima za Bundestag okrenuti leđa nemačkoj kancelarki Angeli Merkel?
Iako je već viđena u trećem uzastopnom mandatu, Merkelova gubi na popularnosti. Dve trećine Nemaca nezadovoljno je merama koje vlada preduzima da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razjasnila aferu i sprečila strane službe da nastave sa sveobuhvatnim nadzorom njenih građana, pokazala je nedeljna emisija „Dojčland trend” nemačke televizije ARD.
Samo petina upitanika, oko 22 odsto, izjavila je da afera neće uticati na odluku za koga da glasaju 22. septembra.
Prema istraživanjima drugih instituta, afera bi mogla značajnije da utiče na tridesetak odsto birača, a donekle i na raspoloženje još jedne trećine.
Analitičari su složni u oceni da bi popularnost kancelarke, koja se sada kreće oko 40 odsto, mogla naglo da opadne ako se pojave novi dokazi koji bi teretili vladu.
Jedan od tih dokaza juče je podneo magazin „Špigl”. Prema pisanju nedeljnika, vlada je stupila u pregovore sa američkom administracijom ne bi li u javnosti anulirala nepoznati obaveštajno-bezbednosni ugovor iz 1968. kojim je američkim službama data punomoć da bez sudske dozvole nadziru nemačke građane i da izdaju naređenja nemačkim službama – s ciljem da se podigne nivo bezbednosti američke vojske u Nemačkoj.
„Državna sekretarka u ministarstvu spoljnih poslova Emili Haber je opunomoćena da stupi u kontakt sa američkim ambasadorom u Berlinu Džejmsom Melvilom i preda prednacrt raskida tog ugovora“, kaže „Politici” izvor u kabinetu vlade u Berlinu.
Ukazuje se da je reč o formalnom aktu. Ugovor je još uvek na snazi, ali je izgubio značaj posle ujedinjenja dve Nemačke pa su SAD spremne da ga raskinu. Navodno je američki državni sekretar za pravosuđe Erik Holder već predložio raskid nemačkom ministru unutrašnjih poslova Hansu Peteru Fridrihu prilikom njegove prošlonedeljne posete SAD.
Mera koja bi trebalo da stavi tačku na spornu saradnju nemačkih i američkih obaveštajnih službi – pri kojoj su odredbe nemačkog osnovnog zakona (ustava) o zaštiti nemačkih građana nevažeće – sadržana je u predlogu nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea.
Predložio je da se SAD obavežu da će američke službe na nemačkoj teritoriji poštovati nemačke zakone.
Nemački mediji sumnjaju da će se išta bitnije izmeniti. Saglasnost Berlina da njegovi građani budu nadzirani od stranih obaveštajnih službi i neaktivnost u rasvetljavanju afere usmerene protiv sopstvenih građana, nije nešto što tereti samo ovu vladu, već niz vlada u posleratnom periodu, ističe se u komentarima.
„Zidojče cajtung” zaključuje da višedecenijsko postojanje tajnih ugovora između vlada i obaveštajnih službi Nemačke i SAD daje samo po sebi odgovor na pitanje zašto opozicione socijaldemokrate i zeleni nedovoljno energično kritikuju vladu i ne koriste šansu koja im se pruža da promene uloge favorita u izbornoj trci.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 20.07.2013
