Izvor: Politika, 05.Nov.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamino potonuće
Ishod prekjučerašnjih „međuizbora” u Americi bio je očekivan, ali dimenzije poraza Demokratske partije predsednika Baraka Obame – i sledstveno, pobede republikanaca – ipak su iznenađenje.
Međuizbori – izlazak na birališta između dva glasanja na kojima se bira i predsednik – po tradiciji ne favorizuju partiju čiji je lider u Beloj kući, ali Obamino potonuće, ako se poredi sa entuzijazmom koji ga je lansirao u vrh američke politike, po svemu je spektakularno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kada se 20. januara prvi put bude okupio novi saziv dvodomnog američkog parlamenta (Kongres se sastoji od Predstavničkog doma, neke vrste veća građana, i Senata, u kojem je ravnopravno zastupljeno 50 federalnih država), Obama će ući u sedmu godinu svog osmogodišnjeg mandata. U toj fazi svaki predsednik je politički invalid (Hromi Daba), ali Obama će to biti u većoj meri nego prethodnici.
Izborni ishod je pokazao veliko nezadovoljstvo birača stanjem u zemlji, koje se tamo ocenjuje pre svega sopstvenim ekonomskim položajem i perspektivom. Vašington je u Obaminoj eri sasvim nefunkcionalan i politički paralisan, za šta nije toliki krivac predsednik koliko opstrukcija njegovih političkih protivnika.
Kažnjen je, međutim, zbog proste činjenice da je izabran zbog obećanja da će promeniti sistem, to jest način kako se odlučuje u Vašingtonu (uz kupovinu uticaja: političku korupciju, strančarenje...), a pokazalo se da je sistem promenio njega. „On je postao simbol svega protiv čega se borio”, ocenio je „Vašington post”, list za koji se ne može reći da mu je nenaklonjen.
Paradoksalno je da je 2012. republikanskog rivala pobedio u okolnostima kada je nezaposlenost bila nešto preko osam odsto, da bi sada njegova partija bila do nogu potučena kada je pala na ispod šest. Obama jeste zaslužan za američki oporavak od pustošne ekonomske krize (izazvane na Volstritu), ali na drugoj strani je činjenica da se 95 novostečene vrednosti slilo u džepove jedan odsto najbogatijih Amerikanaca.
Obama, čiji se rejting sasvim približio dnu nepopularnosti Džordža Buša, na neki način je i žrtva sopstvenog uspeha: više je obećao nego što je mogao da ispuni, ali i američke polarizacije koju je njegov istorijski ulazak u Belu kuću samo zaoštrio. Rasizam kao fleka na američkoj demokratiji nije izborom prvog crnog predsednika uminuo, već je postao još vidljiviji.
Dospeo je zatim u situaciju da za loše stanje stvari račun više ne može da ispostavlja prethodniku, a u nekim stvarima je razočarao i najvatrenije sledbenike. Pod njegovim predsednikovanjem na videlo je izbilo da tajne službe prisluškuju gotovo svakog Amerikanaca, bio je mnogo revnosniji od drugih u progonu novinara i uzbunjivača, sasvim je stao iza politike ubijanja civila iz vojnih dronova po Bliskom istoku i Africi, nije zatvorio Gvantanamo...
U Beloj kući će ostati do januara 2017. jer američki sistem ne poznaje instituciju skraćivanja mandata. Kao bleda senka onog Obame koji se u januaru 2009. u nju uselio.
Milan Mišić
objavljeno: 05/11/2014
