Izvor: B92, 08.Dec.2013, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamine "muke" sa rođacima
Vašington -- Deportacija Obaminog polustrica koji je u SAD više od 40 godina bio "ilegalac", zaustavlena je u utorak. Pred deportacijom je ranije bila i Obamina polutetka.
Kad je prošlog utorka na ročištu pred imigracionim sudom, na kome se odlučivalo o deportaciji ili ostanku u SAD, optuženi "ilegalac" upitan ima li rođake u Americi, odgovorio je da ima: sestru, dve nećakinje i sinovca, piše Politika.
Kad je onda od njega zatraženo da, posle identifikovanja sestre >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i nećakinja, kaže i ime sinovca, rekao je da mu se sinovac zove Barak Obama i da je predsednik SAD.
Slučaj je završen pozitivno, a u obrazloženju presude kojom je 69-godišnjem Onijango Obami, koji je već jednom bio proteran, ali tu odluku nije ispoštovao, odobreno da ostane u Americi, jer za to ispunjava zakonske uslove – nije pomenuta rođačka veza sa predsednikom.
Obamin polustric – polubrat njegovog pokojnog oca – dobiće zeleni karton, što mu posle pet godina omogućava da zatraži državljanstvo. U mnogobrojnim komentarima, kojih je mnogo više na onlajn forumima nego u institucionalnim medijima, detaljno je potom raspredano o njegom slučaju, naravno sa žaokama na račun predsednika.
Pokazalo se naime da predsednik nije bio sasvim čist, ili preciznije rečeno iskren, kad je reč o polustricu, jer je Bela kuća u četvrtak izdala saopštenje kojim je demantovala ono što je tvrdila pre godinu dana: da predsednik Obama nije imao nikakvih kontakata sa tim rođakom.
Sada je izneto da jeste: živeo je kod njega "kratko vreme” tokom osamdesetih godina prošlog veka, dok se pripremao da počne studije prava na Harvardu.
Predstavnik Bele kuće za štampu Džej Kerni je promenu priče o predsednikovim vezama sa polustricem objasnio činjenicom da prilikom davanje prve izjave nisu konsultovali predsednika lično, već su se oslonili samo na činjenice iz njegove dve autobiografske knjige i sopstvena istraživanja. Ovoga puta otišli su direktno kod njega i on se podsetio svojih predstudentskih dana, objasnivši da se u poslednjih 20 godina sa tim kenijskim rođakom nije video, a u poslednjih 10 godina sa njim nije ni razgovarao.
Onijanga Obamu je u Ameriku 1963. doveo predsednikov otac, Barak Obama senior (poginuo u Keniji 1982) da bi, u okviru programa pomoći Africi, ovde studirao. Upisao se prvo u jedan elitni koledž na Kembridžu, ali je potom, ne mogavši da plaća školarinu, prešao u jedan državni.
Kad mu je studentska viza istekla, ostao je i povučeno živeo u državi Masačusets, na periferiji Bostona, gde je radio u jednoj prodavnici pića, sve dok u avgustu 2011. nije uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju. Začudo, imao je urednu vozačku dozvolu (koja je ovde ujedno i lična karta), kao i broj socijalnog osiguranja (koji ovde ima funkciju jedinstvenog matičnog broja), dokumenta koja se ilegalnim imigrantima po pravilu ne izdaju.
Slučaj je okončan na pomenutom deportacionom ročištu, gde je sudija Leonard Šapiro konstatovao da Onijango Obama ispunjava oba zakonska uslova da mu se boravak u SAD legalizuje: u Ameriku je stigao pre 1972, dok je sa druge strane, čovek sa dobrim moralnim karakterom, gospodin, dobar komšija – i da je uredno plaćao porez. „Dobrodošli u Ameriku”, poručio mu je na kraju.
Margaret Vong, koja je bila advokat ovog Obame, izjavila je da ovakvom raspletu "apsolutno” nije doprinela neka intervencija iz Bele kuće. "Veza sa predsednikom je možda samo pomogla da se slučaj ne vodi po hitnom postupku i da mu se posveti veća pažnja.”
Ovo inače nije bio prvi Obamin problem (uslovno rečeno), sa afričkim rođacima. Pred deportacijom je 2010. bila i njegova polutetka, sestra polustrica Zejtunija Onijanga, koja je, uz pomoć iste advokatice, i pred istim sudijom, takođe dobila dozvolu da ostane u SAD.
U oba slučaja Bela kuća je kategorično opovrgla da se na bilo koji način umešala.
