Izvor: Politika, 13.Jan.2013, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina politika u zatvoru
Kada je pre nešto više od jedanaest godina iz Pakistana došao u Avganistan da „pokriva” američku intervenciju posle terorističkog napada na SAD 11. septembra, kamerman TV mreže Al Džazira Sami al Hadž nije ni slutio da će i sam postati žrtva američkog rata protiv terorizma, koji je poveo tadašnji predsednik Džordž Buš.
Samo zato što su ga američki obaveštajci sumnjičili da je on bio snimatelj poslednjeg TV intervjua koji je dao lider Al kaide Osama bin Laden, Al >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hadž će ostati u istoriji zapamćen kao jedini novinar koji je bio zatočen u zloglasnom američkom kazamatu „Gvantanamo” na kubanskom tlu.
Uprkos tome što je dokazivao da je u vreme spornog intervjua bio u sedištu Al Džazire u Dohi, ovaj snimatelj je najpre bio pet meseci zatvoren na aerodromu u Kandaharu da bi potom veći deo svoje bezmalo sedmogodišnje zatvorske golgote proveo u „Gvantanamu”, mučen, beskrajno mnogo ispitivan i ucenjivan, a bez ikakvog pravnog postupka pokrenutog protiv njega.
Ni više od 400 štrajka glađu nije mu pomoglo da prekinu golgotu, budući da je i on kao i brojni štrajkači glađu u „Gvantanamu” prisilno hranjen i to na cevčicu koja im se ubacuje u usta…
Jedanaesta godišnjica od kad je prvi zatvorenik doveden u ovaj američki zatvor van teritorije SAD navršena je minulog petka i još jednom podsetila svet, ne samo na grozote koje su se tamo dešavale, već i na neispunjeno obećanje američkog predsednika Baraka Obame da će zatvoriti ovaj gulag u zalivu Gvantanamo na Kubi.
u ovom zatvoru, koji američke poreske obveznike košta godišnje 800.000 dolara po zatvoreniku, leži 166 zatvorenika. Među njima, za 86 se zna da su oslobođeni optužbi, dok je više od 40 „nedefinisanih zatvorenika” koji se neće suočiti sa optužbama jer nema dovoljno dokaza protiv njih, ali neće biti ni oslobođeni pošto SAD imaju razloga da ih smatraju opasnim.
Iako je već evidentno da je „Gvantanamo” postao mračni simbol Bušove politike koja nije marila na poštovanje ljudskih prava onih koji nisu Amerikanci ili ne rade u američkom interesu, ne može se više poreći da je ovaj zatvor postao i ogromna mrlja na etičkim koricama Obamine politike.
Iako je još 2009. uverljivo obećao da će zatvoriti „Gvantanamo”, Obama je pred kraj svog prvog mandata dalje od ispunjavanja obećanja nego što je bio pre četiri godine.
On je u toj situaciji, ne samo zato što nema podršku u američkom Kongresu, već i zbog toga što je nedavnom odlukom i sam sebi vezao ruke. Potpisivanjem Zakona o budžetu za odbranu za 2013. godinu Obama je praktično svoju volju da zatvori „Gvantanamo” stavio u „zatvor”.
Ovim zakonskim propisom je zabranjeno da se bilo kakva federalna sredstva izdvoje za prebacivanje zatvorenika iz „Gvantanama” u druge zemlje ili u zatvore na američkom tlu, gde bi im se sudilo.
Tako su Obama i njegova administracija sami sebe onemogućili da zatvore „Gvantanamo”, a prethodne Obamine izjave da „i dalje misli da `Gvantanamo` slabi nacionalnu bezbednost” i „degradira donose sa ključnim saveznicima i konsoliduje neprijatelje”, deluju tačno ali neiskreno.
Štaviše, u nameri da ispuni obećanje Obamu nije podstaklo ni to što je i američko pravosuđe dalo za pravo svim kritičarima suđenjima osumnjičenim za terorizam, koje su započete u Bušovoj eri bile su zasnovane na optužbama za zaveru.
Naime, američki Žalbeni sud je u postupku protiv Bin Ladenovog vozača i video-montažera doneo odluku da ne mogu biti suđeni za „zaveru” i „materijalnu podršku terorizmu”, jer u vreme kada su za to optuženi takva dela nisu postojala prema međunarodnom pravu.
Uprkos tome, Obamina administracija nije krenula putem koji je bliži poštovanju međunarodnog prava već je održavanjem „Gvantanama” u životu zapravo nastavila da hoda ukrug u okviru Bušovog „zatvora” za pravo i ljudska prava.
Za razliku od Samija al Hadža koji je uspeo da bude pušten iz „Gvanatanama” 2008. godine, preostalim zatvorenicima zasad ostaju samo dva načina da iz ovog kubanskog zaliva – da umru od bolesti ili da izvrše samoubistvo.
Nenad Radičević
objavljeno: 13/01/2013
