Izvor: Politika, 25.Jul.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama i srpski tajkuni
Jedna beogradska televizija je pre nekoliko meseci prikazala sjajan dokumentarni film o američkoj poslovnoj eliti koja je dovela svetsku ekonomiju na rub provalije, pa mirno povukla ručku na „zlatnim padobranima” i ostavila državi da spasava njihove kompanije i investicione fondove kako bi spasila ekonomsku stabilnost. Portir u „najbogatijoj zgradi” na Park aveniji bio je silno oduševljen kad je počeo da radi u zdanju u kome „spava” nekoliko stotine milijardi dolara, uveren da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo američkog sna, neka iznenadna šansa pasti i na njegovo rame.
Da ipak neće postati junak nekog dirljivog holivudskog filma shvatio je kada je svakog petka i nedelje satima iznosio i unosio nepregledni prtljag multimilijardera koji su se uputili na skijanje ili u neku vilu na jezeru. „Niko mi nije rekao dobar dan, a od njih sam samo na Uskrs ili Božić dobijao ček na 50 dolara”, rekao je frustrirani portir koji je delovao kao zagovornik neke ekonomske revolucije.
Nije jasno da li je ta dirljiva slika o nejednakosti naterala američkog predsednika Baraka Obamu da podseti da je u protekloj deceniji celokupna nova dobit završila u rukama jednog procenta Amerikanaca, kao i da su zarade vrhunskih menadžera u poslednje četiri godine porasle za 40 odsto, dok su prosečna primanja danas manja nego 1999. godine. „Kada se lestvice na merdevinama mogućnosti stalno razmiču, to potkopava samu suštinu Amerike, ideju da ćeš uspeti ako naporno radiš”, rekao je američki predsednik u govoru na malom koledžu „Noks”.
Ta zabrinutost zbog sve većih socijalnih razlika u zemlji sazdanoj na slavljenju tržišta, građanima Srbije deluje kao neslana šala, jer su u protekle dve decenije već naučeni da iza gotovo svake patriotske, reformske retorike stoji neka prevara ili manipulacija. A najčešće – obična pljačka.
Niko od sociologa ili istraživača to nije rekao, ali se negde u korenu te snažne podrške borbi protiv korupcije ne nalazi samo želja za elementarnom pravdom već i sasvim objašnjiva, sasvim ljudska potreba poluočajnog građanina da bogati budu kažnjeni, da provedu u hladnoj ćeliji makar neki mesec ili budu ponižavani u medijima, makar kao što su oni ponižavani u prodavnicama ili na radnim mestima. Ta nataložena socijalna frustracija nad ponašanjem bahate elite bi, zato, mogla da bude opasnija za vladajuće stranke od opozicije, zapadnih pritisaka ili domaćeg javašluka. Zato bi neka naredna vest da je sin nekog tajkuna zgazio devojku i napustio mesto nesreće mogla da bude okidač za pravu dramu. I da onda bude smešten u ćeliju sa nekim tajkunom, kao da i u zatvorima mora da se sačuva podela na elitu i obične prestupnike. I dok se, ispod priča o rekonstrukciji vlade, gomilaju socijalne frustracije, u javni život vraćaju se, kao u nekom talasu, tajkuni koji su izašli iz zatvora ili će doći iz izgnanstva čim budu skinuti sa poternica. I verovatno će tužiti državu zbog povrede njihovih prava.
Batić Bačević
objavljeno: 26.07.2013.
