Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oba tabora za nezavisnost Kosova
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. januara – Spoljna politika počinje čim izađem iz svoje kuće, jer iz toplog kutka prelazim u ledeni ambijent, kaže jedan od ovdašnjih kritičara globalnog kursa SAD, koji će večeras u Ajovi učestvovati na prvom predizbornom testu izgleda pretendenata za šefa Bele kuće. Hoće reći – mnogo nam je, uprkos lokalnim izazovima, prijatnije na domaćem tlu nego na nekom od tuđih terena, gde je Amerikancima "hladno oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srca" i kad sami tamo "pale vatru" i "usijavaju atmosferu". Aspiranti za predsedničku funkciju, njih 17, uklapaju se u takav raspored temperaturnih krajnosti. Ognjem i ledom zasipaju niz spoljnih delikatnosti kako bi podstakli entuzijazam birača, često ravnodušnih prema zbivanjima koja im ne remete uobičajeni komfor.
Svet je, čini se, ovde – manji od potreba izbora. U prvu ligu interesovanja spolja se mahom probija ono što se doživljava kao "daleka, ali naša, stvar koju tamo brane naši momci". Na izborni uspeh se, stoga, računa usavršavanjem pristupa prema dva glavna bojišta – u Iraku i Avganistanu.
Da bi spoljni izazov postao domaća briga potrebna je visoka doza identifikacije s njim – da bude teroristički akt koji oživljava traume pretrpljene 11. septembra 2001. u atentatima putničkim avionima na Njujork i Vašington ili da bude velika drama koja potresa američki pristup svetu, kao što je prošle nedelje bilo ubistvo pakistanske političarke Benazir Buto, u čije je poteze Vašington polagao velike nade.
Ako neko nije deo od "vitalnog značaja za Ameriku", ne može da računa da će ući u retoriku predizborne kampanje, sugerišu poznavaoci, uz napomenu da se često ispostavljalo da je mnogima bivalo bolje kad su ostali izvan tih nadmetanja. Jer ovdašnje predizborne kampanje mogu da ka spoljnoj politici usmere, po pravilu, jedino tuđe krize, a ako su hronične – onda kad dođu do "novog vrhunca". U novom filmu "Rat Čarlija Vilsona" opisuje se smenjivanje zanemarivanja i žestokog angažmana SAD u Avganistanu, gde glavne poluge, prema istinitim događajima, povlače ličnosti koje interpretiraju Tom Henks, Džulija Roberts i Filip Simor Hofman.
"Kosovsko pitanje"
Možda će holivudske zvezde jednog dana odigrati uloge aktera sličnih vrludanja oko Kosmeta. "Kosovsko pitanje" trenutno nije američka predizborna tema, jer gotovo ceo spoljnopolitički prostor popunjava Irak, konstatuje u izjavi za naš list i ovdašnji ekspert Obrad Kesić.
Prioritet se, u preostalom delu tog domena, uspostavlja "od krize do krize", kaže i podseća da se do tog nivoa probio još Iran, a sada i Pakistan. "Dakle, samo kad negde nešto krupno izbije, to postaje predizborna tema", nastavlja Kesić i dodaje da bi Kosovo moglo da se uvrsti na tu listu ako dođe do "najavljenog proglašavanja nezavisnosti pokrajine uz američko priznavanje i dela EU". Ako to postane i međunarodni problem, kao što može da se pretpostavi, postaće i predmet ovdašnje predizborne debate, ocenjuje on.
Kosmet su za gotovo godinu dana kampanje, koliko sećanje služi, pomenuli jedino Hilari Klinton i Rudolf Đulijani – koji važe za favorite demokrata i republikanaca – oboje u prilog nezavisnosti. Ostali predsednički pretendenti – kao što su demokrate Džon Edvards i Barak Obama ili republikanci Majkl Hakebi i Mit Romni – "propuštaju sada šansu da na kosovskom pitanju istovremeno napadnu kurseve i Bušove administracije i Hilari Klinton", smatra Kesić, asocirajući na vrlo sporna izjašnjavanja i sadašnjeg predsednika i bivše prve dame u prilog napadu na Irak i sankcijama prema Iranu. "Koristilo bi im, ali, nažalost, dosad nisu posvetili dovoljno pažnje Kosovu."
Neulazak "kosovskog pitanja" u vrh spoljnopolitičkih preokupacija američkih predsedničkih aspiranata Kesić objašnjava kao posledicu činjenice da "Kosovo nije među vitalnim, glavnim interesima" SAD. "Uspon u tom smislu može da se očekuje", nastavlja, "kao i u slučajevima Irana i Pakistana, tek ako izbije neka kriza, kao što bi bila odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova".
Prema dosadašnjim ocenama u diplomatskim krugovima, demokrate bi – da su posle Bila Klintona zadržale vlast – "već rešile kosovski problem jer ga smatraju svojim spoljnopolitičkim uspehom" postignutim bombardovanjem bivše SRJ, u proleće 1999. Nema sumnje da bi, ako neizvesnost potraje i ako bi bila izabrana, poteze ka nezavisnosti pokrajine ubrzala i Hilari Klinton, čiji su izborni savetnici Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk...
Kad krajem sledećeg januara bilo ko od sadašnjih pretendenata preuzme vrhovnu dužnost od Buša, čekaće ga golemi problemi, slažu se poznavaoci. Izborni pobednik moraće, po njima, da prosto "preore" prethodnikovu zaostavštinu, u pokušaju da povrati uzdrmani međunarodni prestiž Amerike i naraslo nepoverenje u njene postupke, često praktikovane ne samo bez uvažavanja mišljenja drugih, pa i njenih saveznika, nego i bez osnova (kao kad je tvrdila da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje i održava prisne odnose sa Al Kaidom).
Specifična nevolja je u okolnosti da većina predsedničkih aspiranata – nema dovoljno iskustva u spoljnoj politici. Takav nedostatak je Klintonova zamerila svom glavnom stranačkom rivalu Obami, na šta joj je on uzvratio opaskom da ni ona kao "prva dama" nije bila u prilici da iskusi realna iskušenja u odnosima sa inostranstvom. "Nema taj pojma o spoljnoj politici", primedba je koja se često stavlja na račun učesnika u "maratonu" s ciljem u Beloj kući. Od njih 17, samo trojica imaju stvarno iskustvo u tom resoru – republikanac Džon Mekejn i demokrate Bil Ričardson i Džozef Bajden. U tom triju jedino je Mekejn među favoritima, gde mu šanse smanjuje okolnost da bi, kao čovek koji je zakoračio u osmu deceniju života, bio najstariji američki predsednik u prvom mandatu.
Kvalifikovanost za spoljnu politiku je, međutim, retko bila ključ koji otvara vrata za šefovanje Belom kućom, zabeležio je Rojters. Češće su takvi specijalisti bivali poraženi nego što su stizali do trijumfatorskog trona, računa britanska agencija.
Poznavanje svetske situacije je biračima manje važno od karaktera kandidata, priča Majkl Dimok iz Istraživačkog centra Pju. Kad Amerikanci glasaju o spoljnopolitičkim kvalitetima predsedničkih pretendenata, oni više vode računa šta on u tom domenu misli uopšte uzev nego kako se izjašnjava o pojedinim inostranim pitanjima, precizira Brajan Darling iz Fondacije Heritidž. Pa podseća da je od 1980. dosad od kandidata koji su prvi put učestvovali na predsedničkim izborima samo Džordž Buš stariji imao iskustvo u spoljnoj politici, a da je, uz Džimija Kartera (kasnijeg dobitnika Nobelove nagrade za mir) jedini koji nije uspeo da bude reizabran, za razliku i od svog sina, sadašnjeg šefa Bele kuće, koji je drugi mandat dobio uprkos utvrđenim greškama i zabludama u vojnom pohodu na Irak, marta 2003.
Kandidati za predsednika SAD uglavnom stiču iskustvo u rukovođenju ovdašnjim saveznim državama, kaže Ken Stajn, profesor istorije Bliskog istoka iz Atlante. Nedostatak njihovog uvida u spoljnu politiku predstavlja opasnost, jer lokalna pitanja guše debatu o tome kako SAD treba da postupaju u međunarodnim poslovima, dodaje. I naglašava da – "nikako nije dobro to što u vreme globalizovanog sveta kandidati ne razumeju različite sisteme sve dok ne stupe na predsedničku dužnost".
Dok se spoljnopolitički nepripremljeni šef Bele kuće upozna sa svetskim pluralizmom, već mu dođe vreme da se pripremi za sledeće izbore u kojima će, kao i sada – odlučivati opredeljenja o ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju i porezima. Uz Irak i Avganistan, koji se doživljavaju kao "unutrašnja pitanja na stranom terenu".
Originalnosti Edvardsa i Obame
Demokratski pretendent Džon Edvards se upravo na tom spoljnom poligonu suprotstavio ne samo Bušovoj administraciji nego i stranačkim rivalima. Za razliku od Klintonove i Obame, koji su za "postupnost", on se založio za ubrzano povlačenje trupa SAD iz Iraka, čak i dela koji bi trenirao tamošnje snage – koje bi uputio u okolne centre.
Republikanci uglavnom ističu važnost borbe protiv terorizma, ostanak u Iraku "do pobede" i oštriji nastup prema "nuklearizaciji" Teherana, za koji Bela kuća predlaže i akcije za promenu "teokratskog režima". Obama, demokratski senator iz Ilinoisa (gde je najveća koncentracija srpske dijaspore, za koju čujemo da ima razvijene odnose s njegovim štabom), predlaže niz novih pristupa. Uz ostalo traži, što se ovde vrlo retko čuje, da SAD uđu u pregovore s tim delom Bušove "osovine zla" i da odustanu od pretenzija da menjaju iransko uređenje ako Iran "prestane da se meša u iračke stvari i pristane na saradnju na antiterorističkom i nuklearnom polju".
Podalje od "visoke politike", građani Ajove iskazuju svoja mišljenja o tome šta podrazumevaju pod spoljnom politikom. "Moramo da imamo dobre diplomatske odnose s drugim zemljama da bismo bili bezbedni", izjavila je Konstans Kavana. Takva vrsta bezbednosti, reklo bi se, nije zvanično još dovoljno razrađena.
-----------------------------------------------------------
Kesić: Srpski lobi nije dovoljno aktivan
Vašington, 3. januara - Koliko lobi utiče na opredeljivanje, ili bar retoriku, predsedničkih kandidata u SAD? Jednu od mogućnih verzija iznosi, za naš list, vašingtonski specijalista Obrad Kesić.
"Priča o svim izborima u Americi počinje oko finansija. Nije dovoljno samo imati donatore, zato što svaka zajednica ima više donatora za više kandidata", kaže Kesić.
Dešava se, da "jedna strana preteže, u kosovskom slučaju na albansku stranu". To se kod Đulijanija, na primer, događa iz finansijskih (a Klintonova iz političkih) razloga, zato što ga albanska zajednica u Njujorku tradicionalno materijalno podržava".
"Prilozi kampanjama utiču na politiku kandidata, kada se pogleda u širem kontekstu. Kandidati neće toliko da se zalažu za jednu stranu ako imaju donatore i s jedne i s druge strane", nastavlja dopisnikov sagovornik.
Bilo bi važno, kaže, da se srpska zajednica uključi u takvu saradnju sa svim kandidatima a naročito s glavnim pretendentima za predsednika SAD. "Ranije je podržavala aspirante koji nisu imali izgleda za pobedu", dodaje. "U interesu srpske zajednice je da među demokratama podrže Edvardsa i Obamu a sa republikanke - Hakebija i Romnija".
Ali "već duže manjka aktivnost srpskog lobija", nastavlja Kesić. Albanski lobi je za poslednjih godinu dana, kaže, uspeo da angažuje neke vodeće diplomate i funkcionere bivše administracije da se javno izjašnjavaju i podržavaju nezavisnost Kosova". Srpski lobi nije, ocenjuje, dovoljno angažovan u javnoj debati o Kosovu. "Postoji nekoliko srpskih lobija a firma BGR, koja bi trebalo da vodi ceo proces, već mesecima ne ostavlja vidljiv trag" - kaže Kesić.
[objavljeno: ]
.jpg)
