Izvor: Blic, 26.Jun.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaza za umorne biznismene
Evo novog mesta na gastronomskoj mapi Beograda. „Square Nine“ je jedan od onih restorana koji umornim uticajnim ljudima treba da omogući uživanje za sva čula. Prostor u prizemlju istoimenog hotela je osunčan, stolovi pristojno razmaknuti, nameštaj udoban, higijena na visokom nivou, iz zvučnika se čuje nenametljiva „cocktail“ muzika... Treba, dakle, da dođete i opustite se – to je poruka ovog restorana. A da li je ovo mesto, u konkurenciji vrhunskih beogradskih restorana, po nečemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posebno? Po jednom jeste. U beogradskim restoranima, paradoksalno, još se malo pažnje poklanja ukrašavanju tanjira! Meso se stavlja na sredinu, krompir okolo; sos se jednostavno preliva odozgo.
Tako nije u svetu; ni u restoranu „Square Nine". Tome najpre doprinosi posuđe. Čorba se, recimo, servira u tanjiru promera četrdeset centimetara koji ima ogromni obod i mali elegantni i duboki pot za čorbu u sredini. Meso se, na takođe velikom tanjiru, stavlja u desni kraj, sos se preliva u tankim mlazevima delimično preko mesa, delimično po ostatku tanjira, tako da pravi apstraktnu šaru, a utisku doprinosi i karamelizovani mrvljeni lešnik posut pokraj mesa u tankom dugačkom tragu. Gornji opis govori nam dve stvari: da je obrok ovde uživanje i za oči, kao i drugo, da nijedno jelo nije obilno. Ko voli, neka izvoli. Ko želi da se najede, adresa na Studentskom trgu nije za njega.
OCENE
Hrana - 5
Higijena - 5
Usluga - 4
Cene - 3
Oni koji se ipak odluče da odu u „Square Nine" neće naći veliki izbor jela, ali će lako opaziti da je svako posebno. Možete gastronomsku avanturu započeti guščijom džigericom sa pireom od breskve (1.750 din.) i nastavite je nekim od specijaliteta: telećim kotletom u sosu od vrganja (1.250 din.), svinjskim pauflekom kuvanim osamnaest sati (990 din.), ili fileom lososa sa mariniranim moračem (1.250 din.). Ja sam se odlučio najpre za čorbu od graška na seckanim bademima i komadićima sira maskarpone (370 din.). Nastavio sam pačećim grudima sa pireom od celera, prelivenim sosom od porto vina (1.190 dinara). Moram reći da je sve bilo vrlo ukusno. Kada sam poručio pačetinu, konobar me je ljubazno pitao koliko želim da bude pečena, što nije često pitanje čak ni kad je reč o bifteku.
Ovo poslednje dovodi nas do opisa posluge. „Square Nine" ima brze, tačne i školovane konobare. Obavešteni su o jelima koja poslužuju i ono što ne znaju proveravaju i javljaju. Ako bismo ipak „cepali dlaku načetvoro", može im se zameriti što privatne razgovore i tehničke dogovore obavljaju na ulazu u šank, te gosti za najbližim stolovima mogu da ih čuju. Tako sam, recimo, čuo da nema malvazije vinarije Brič i da je treba doneti, što nije trebalo.
No, to su ipak sitnice. Ono što upada u oči jeste da u restoranu uopšte nema srpskih vina, a da u ponudi dominira, nama nedovoljno poznata, slovenačka bio-vinarija Grič čija se vina nude po cenama od prosečno 2.000 dinara za buteljku. To nas dovodi do poslednje i jedine krupne zamerke ovom restoranu. Cene su ipak visoke. Jasno je da luksuz, komfor pa i francuski pribor za jelo mora da se plati, ali jela koja su gotovo sva preko „hiljadarke" dovode nas na početak priče: „Square Nine" je restoran za one koji bezbrižno gledaju svoje stanje na računu. Ako ste od takvih, dobro došli.
Povezane vesti: Caruso: Pogled iz aviona Srpska kafana: U cipelama Kralja Ibija Duomo: Nije lako biti Italijan Monte Kristo: Tradicija se stiče radom "Milošev konak": Kad jaganjci zacvrče
