Izvor: Politika, 14.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaza mira i pesme slavuja
Rastovničko jezero, stvoreno pre petnaestak godina, tokom velikih vrućina i dana odmora, privlači veliki broj Prokupčana
Prokuplje – Sa vrhova Pasjače i Belog kamena slivaju se, kroz skoro divlje predele, Pasjačka i Bučinska reka pa ovde, iznad sela Rastovnice, čine brzu i hirovitu Rastovničku reku. Pre petnaestak ili nešto više godina, rečica je ukroćena branom. Tako je stvoreno jezero, na samo tri-četiri kilometra od centra Prokuplja. zaklonjeno bregovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa visokim planinama u pozadini, kao kulisama na pozornici, jezero je prava oaza tišine, božjeg mira i zelenila. Skoro jedino što se može začuti, u ovo doba godine, jesu neprekidni glasovi ptica sa svih strana. Ne bi čovek mogao da se seti kada je i gde čuo toliko i takvih pesama slavuja.
Tu, gde Rastovnička reka još ima snagu bistrog i brzog planinskog potoka, pre nego što će da se smiri u zelenoj površini jezera, kao na dlanu nestvarno se beli na proplanku stara ali nedavno obnovljena crkva svete Petke. Onamo, preko reke, iz gustiša voćnjaka promalja se čovek, snažne gorske građe, pozdravlja nas kao da se odvajkada znamo: prisno, gostoljubivo, poziva na kafu i rakiju, kao što je red u ovom kraju i među ovim ljudima.
– Ovde je – kazuje Dragutin Vukašinović, tako se gostoprimljivi čovek zove – sada tek dvadesetak kuća "živih", a nekada je bilo ljudi, ovaca, koza i goveda da ti je milina bilo čuti i gledati. Nije bilo kuće bez bar pedeset brava, desetak krava, para volova... Sad mlade to ništa ne interesuje. A, evo koja je božja milina na samo četiri-pet kilometara od grada – raspriča se naš sagovornik. Savovići, Radojevići, Jokanovići, Mitrići, pa i njegovi Vukašinovići ovamo su se naselili sa "onijeh vasojevićkih i drugih crnogorskih brda", još početkom prošloga veka, ali je to da vas prime u kuću i počaste onim "što je bog dao" ostalo do danas.
Ali, mi po ovakvom vremenu i među ovim lepotama prirode, radije obilazimo jezero. Pokazuje nam Dragutin staze, kako da se najlakše priđe vodi, i veli da ovamo dolaze ribari neprestano, a o prazniku, vikendom i kad udare julske vrućine, ceo se grad preseli kraj ove vode. Oko jezera, po kosama, uzdižu se nove vikendice, neke baš i liče na prave kuće, a oko njih, gde su nekad bili čuveni prokupački vinogradi, primećujemo da ima novih zasada loze. Dole se glatka jezerska površina vode nestvarno zeleni, uz povremeno bućkanje i poskakivanje riba.
– Jezero nije veliko, nešto kraće od dva kilometra, a nije ni mnogo duboko, od 15 do 18 metara, ali je veoma bogato ribom, kaže Branislav Bukumirović, član upravnog odbora organizacije sportskih ribolovaca "Toplica", kojeg upravo srećemo na tesnom putu sa severne strane jezera. On je, inače, svetski prvak u lovu na šarana sa šampionata u Portugalu 2004. godine. Bore se, reče, sa ribokradicama danonoćno. Upravo je zbog toga pošao da kampuje desetak dana kraj jezera. Tako rade oni iz uprave redovno i, naravno, ima ribe u izobilju. Za dnevnu dozvolu, koja košta 400 dinara, ovde se ribolovci mogu nadati dobrom ulovu šarana, klena, babuške...
U Strategiji razvoja opštine Prokuplje Rastovničko jezero ima posebno mesto. Kad je građeno, zamišljeno je kao izvorište tehnološke vode za industriju grada. Sada je ta industrija skoro sasvim zamrla, pa bi njegove lepote i bogatstvo mogli lepo da se iskoriste u turističke svrhe. Da nije za to mnogo potrebno, uverava nas Vera Spirić, šef Turističko-sportskog centra. Treba urediti prilaze vodi, staze za šetnju, mesta za kupanje, dovesti vodu za piće, regulisati otpad... – Pošto je ovo omiljeno mesto okupljanja mladih, treba neko da ih organizuje da i sami nešto učine na njegovom uređenju – kaže Vera Spirić. Valjda će se i to uskoro dogoditi.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 14.06.2007.]
