Izvor: Večernje novosti, 28.Jan.2014, 12:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oaza između mora i Lovćena

SLIKA pomalo nestvarna: na lovćenskim padinama prvi ovogodišnji sneg, uz samu obalu smenjuju se jugo i severac, a između, u selu Markovići, toplo, tiho i zeleno. Iako je kraj januara, vegetacija već kreće. Uistinu, selo je oaza između mora i planinskih masiva Lovćena. Do leta je još dosta, ali ovde nije monotono, kao u drugim selima zaleđa primorskog. Radnička dozivanja govore da se ovde zida i dograđuje. Tokom leta sasvim druga slika: izjutra kupači pod punom „ratnom opremom“ sedaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u automobile raznolikih registracija i kreću ka obali. „Ovo je Lugano, nadomak obale“, uzviknuo je nedavno Dragan Komadinić, penzioner i pisac, koga su godine spustile uz samo more, jer volan više ne može da drži. Upoređujući švajcarski centar sa ovim selom, Komadinić dakako pravi razlike: tamo živi bogati svet, urbano je sve, a ovde se nastanio običan, domaći svet i to u nenadmašnoj lepoti prirode. U selu se već odavno mešaju akcenti i dijalekti - uz meštane tu su brojni vikendaši iz raznih krajeva, pre svih iz Crne Gore i Srbije. Najživlje selo u zaleđu, udaljeno je od Budve do koje vodi magistralni put, šest kilometara. Leži na visini od 350 metara, s koje puca izvanredan pogled na dobar deo rivijere. Selo je posle razornog zemljotresa 1979. gotovo potpuno raseljeno - „straže“ su čuvale tri starice. A onda su posle koju godinu počeli da se vraćaju meštani i da stižu vikendaši. Danas selo ima više od 80 novih i obnovljenih kuća. OBEĆANjE U SEKRETARIJATU za investicije opštine Budva kažu da se odjednom svi zahtevi meštana ne mogu rešiti, ali se radi analiza kako delovati u fazama. Ove godine, kažu, biće urađena rekonstrukcija jedne stare ulice, dela puta koji vodi ka Cetinju, za šta je već izdvojeno 50.000 evra. Obećano je da će se za pitku vodu tražiti rešenje sa preduzećem „Vodovod“. Ilija Radulović, rođen u ovom selu, a nastanjen u Budvi, nije prekidao vezu s rodnim ognjištem. Sada je sve češće na svom imanju. - Posadio sam tridesetak stabala maslina - žutice, crnice i nekih stonih vrsta iz uvoza - smeši se Ilija. - Tu su i šipak „saustrinac“, poludivlji, polupitomi, smokve, loze... Uz domaću pršutu i rakiju ovde se družim s prijateljima. Vredni su i drugi, Markovići i Radulovići, Bigovići koji su se ovde naselili. Posluju na svojim imanjima u selu i podno njega, vikendaši stižu i zimi da bi sredili svoje objekte za leto. Agilni predsednik Mesne zajednice Krsto Radulović ističe da ima i poteškoća s kojima se meštani suočavaju i traže pomoć od opštine. On ističe da voda nije baš bakteriološki najispravnija, da selo nema kanalizaciju, a put koji kroz njega vodi je u jadnom stanju.RAZNOLIKO RASTINjE SELO je puno primorskog i planinskog rastinja, čiji spoj čini posebnu atrakciju. Tako blizu, a istovremeno i podaleko od obale uspevaju masline, agrumi i smokve, ali i trešnje, jabuke i kruške, hrast, jela i jasen. - Godinama opština ovde nije ulagala veća sredstva, iako odavde na ime komunalija od graditelja uzme dosta novca - kaže Krsto Radulović.- Sredstva koja dobijamo nisu dovoljna da se popravi infrastruktura. A Markovići uistinu jesu „vazdušna banja“ nadomak mora u koju treba ulagati. Ovde se ukrštaju morska i kontinentalna klima, a tokom cele godine u ovom selu je idealno boraviti. Poznati dr Filotić je još pre Drugog svetskog rata Markoviće naznačio kao idealno mesto za lečenje astme, i uopšte respiratornih organa. S obzirom na to da je obala, naročito njen najatraktivniji deo koji pripada budvanskoj opštini, odavno već prebukirana, Markovići su i svojevrstan „turistički ventil“. Motorizovani turisti se posle kupanja vraćaju da ovde prespavaju, „pod jorganom“ usred avgusta. Svi se slažu da su turističke šanse Markovića i velike i izvesne, ali neke „sitnice“ treba popraviti. Put, vodovod i kanalizacija su prioriteti.

Nastavak na Večernje novosti...