Izvor: B92, 21.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OZBILJNA UPOZORENJA VASINGTONA BEOGRADU
Vasington -- Ako je suditi po pisanju vodecih medija u SAD, vlasti u Beogradu tesko mogu da racunaju na povoljnu ocenu Busove administracije koja je potrebna da bi posle 31. marta bila nastavljena bilateralna pomoc Srbiji i podrska koju SAD pruzaju SRJ u Medjunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i ostalim medjunarodnim institucijama te vrste.
Mediji u SAD pocinju sve cesce da lansiraju upozoravajucu tezu, koja je pre par dana predstavljena javnosti u zajednickoj izjavi drzavnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sekretara Kolina Pauela i glavnog haskog tuzioca Karle del Ponte, da u Beogradu nema politicke volje za saradnju s Medjunarodnim tribunalom i eventualno izrucenje nekog od optuzenih, neposredno pred istek roka koji je postavio Kongres. "Jugoslavija ne samo da nije saradjivala s Tribunalom, vec nije ispunila ni ostale postavljene uslove. Kostunica je svesno blokirao akciju protiv dvadesetak optuzenih ratnih zlocinaca koji zive u njegovoj zemlji, a i dalje dozvoljava nesmetano dejstvo vojnom i policijskom establismentu, koji je formirao Milosevic, predvodjenom onim istim komandantima koji su sprovodili genocid na Kosovu", pise "Vasington post". "Vracanje sankcija Jugoslaviji i blokiranje njenih napora da pristupi zapadnim finansijskim institucijama i dobije njihovu pomoc bice bolno, jer Vlade Srbije i Crne Gore vode prozapadni reformisti, koji ulazu ogroman trud da izvuku zemlju iz kosmara Miloseviceve nacionalisticke agresije. Ali, ustupak u sadasnjoj situaciji, kao podrska Djindjicu, znaci ratifikovanje programa Kostunice, koji zeli da obnovi medjunarodnu poziciju Jugoslavije bez odbacivanja Milosevicevog otrovnog i odvratnog nacionalizma".
Pomocnik drzavog sekretara Ricard Baucer je izbegao da se izjasni o mogucnosti da "afera Perisic" posredno rezultira i dodatnim opterecenjem za odnose Beograda i Vasingtona. "To je pitanje unutrasnje politike Jugoslavije. Medjutim, ono sto je jasno je da dugorocni odnosi i podrska koju je Zapad pruzio demokratiji u Jugoslaviji, kao i mogucnost daljeg podrzavanja procesa integracije Srbije i Crne Gore u Evropu, zavise od saradnje s medjunarodnim institucijama, kao i od ispunjavanja medjunarodnih obaveza. Tu je pitanje kuda Jugoslavija, zapravo, ide kad je rec o saradnji s Tribunalom i u svojoj podrsci i postovanju standarda koji se postuju, podrzavaju i primenjuju u Evropi", zakljucio je Baucer.
