Izvor: Kurir, 18.Feb.2011, 18:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVK: VOZILI SMO SRBE U KASAPNICU
PRIŠTINA - Misija UN na Kosovu još 2003. godine je imala dokaze o otmicama i krađi organa otetih Srba sa Kosova.
Dokument, sa kompletnim svedočenjima, čak imenima mogućih deset žrtava, lokacijom žute kuće, kao i grobalja na kojima su pohranjeni posmrtni ostaci, tada je prosleđen Tribunalu u Hagu. Iz političkih razloga istraga nikada nije sprovedena.
Tek sada je generalni sekretar UN Ban Ki-mun odlučio da je klima povoljna za istinu, pa se govorom u Savetu bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poziva i na ovaj dokument, pred kojim je svet ostao zabezeknut - da je u vreme kada su administracijom UN na KiM upravljali Nemac Mihael Štajner i bivši premijer Finske Hari Holkeri, napravljena ovakva istraga, a da su posle nespornih dokaza svi ćutali punih sedam godina, pišu Nezavisne novine.
Pod oznakom poverljivo 29 stranica
U dokumentaciji sa oznakom "poverljivo", koja sadrži 29 stranica u zaglavlju zavedenih oznakom CKX-103, piše da su kidnapovani Srbi prebacivani na sever Albanije sredinom 1999. godine, da je između 50 i 300 osoba oteto i kamionima prebačeno u pritvore u okolinu Kukeša i Tropoje.
"Sredinom 1999. godine oni su prebačeni u sekundarne pritvore (privatne kuće i industrijske komplekse) u srednjoj Albaniji. Većina su etnički Srbi kidnapovani od juna i oktobra 1999. godine. Srbi odvedeni u Albaniju su uglavnom muškarci između 25 i 50 godina, piše u pismu upućenom Džonatanu Saču, šefu misije Haškog tribunala na Kosovu i Makedoniji. Vođe OVK su zarađivale i do 45.000 dolara od izvađenih organa samo jedne otete osobe".
Unmik je dokumentaciju sastavio na osnovu svedočenja i potvrde najmanje osam svedoka - Albanaca iz Crne Gore i sa Kosova, koji su bili pripadnici takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Četvorica tvrde da su zarobljenike prevozili do pritvora u severnoj i srednjoj Albaniji, trojica da su vozili do klinike u Burelu, dvojica da su odnosila leševe, a jedan da je prevozio delove tela i organe do aerodroma "Rinas" kod Tirane.
Sa brojevima umesto imena u Unmikovom izveštaju koji je "procurio" zatamnjene su sve odrednice - lokacija, vreme puta i slične, koje bi mogle da ukazuju na identitet svedoka. Navode se i isporuke do Piškopeje, do improvizovane klinike u centralnoj Albaniji.
Svedoci uplašeni
Svedoci su uglavnom davali samo kratke odgovore pokušavajući da umanje svoju ulogu u toj operaciji. Uplašeni su da bi detaljnije informacije mogle da ih razotkriju.
Niko nije bio direktan svedok medicinskih zahvata. Međutim, sve je izvedeno uz znanje visoko i srednje rangiranih oficira OVK, kao i lekara sa Kosova i iz inostranstva. Tvrde i da su ovu "operaciju" podržale i osobe sa operativcima albanske tajne policije u vreme prethodnog mandata premijera Saljija Beriše.
"Ništa ne može biti urađeno na južnom Kosovu bez klanova u Peći i Prizrenu. Ništa što je povezano sa organizovanim kriminalom, kao narkotici, prostitucija, cigarete, oružje, pranje novca. Daut Haradinaj i Naim Maljoku su lično zaduženi za Peć i Đakovicu sve do Junika, linije koja razdvaja metohijsku dolinu do Mališeva", piše u dokumentima.
Ćuti i dočekaćeš starost
"Tog jutra sam bio sam u gradu u blizini mog sela. Znao sam da je ta grupa ili 'banda' bila opasna, jer je bilo dobro poznato da su ubijali Srbe. U to vreme u našem gradu nije bilo Srba. Rečeno mi je da moram da prevezem kamion, da ćutim i zaboravim na ovaj posao, pa ću doživeti starost. Čekali su nas zarobljenici i vojnici OVK. Zarobljeni su očigledno dugo hodali. Bili su prašnjavi i prljavi, a neki su bili u modricama. U početku sam mislio da će ih zameniti za naše ljude. Nekoliko Srba je nosilo uniforme. Rečeno mi je da su pripadnici MUP-a i vojske. Pitao sam jednog iz OVK šta će s njima raditi, a on mi je rekao da će vežbati seču drveća u Albaniji", priča svedok.
"Prešli smo granicu. Saobraćaj je bio veoma gust i niko nas nije zaustavio na granici".
Dalje svedoči o svom povratku:
"Isti put, isti kamion. Ovoga puta sam video leševe umotane u vojničku ćebad. Osetio sam miris krvi, tako da sam znao da su sveži. Bilo je oba pola, ali uglavnom su bili muškarci. Kada smo stigli, rupe su već bile iskopane. Dva leša u jednu rupu. Bilo nam je potrebno sat i po vremena da završimo. Mesto je bilo veoma udaljeno. Ličilo je na Avganistan, samo više drveća ", završava očevidac.
Svedoci govore i o odlasku do privatne kuće, koja se nalazi 14.58 kilometara južno od Burela, na uzvišenju Kurteši, šest kilometara od glavnog puta koji povezuje Burel i Klosi, gde se nalazila improvizovana klinika, a gde su zarobljenicima odstranjivani organi, posle čega su umirali. Njihovi leševi su zakopavani u blizini kuće, a organi su transportovani do aerodroma Rinas i prebacivani u inostranstvo. Među žrtvama je bilo i žena sa Kosova, iz Albanije, ali i iz istočne Evrope, država bivšeg SSSR.
Žrtve
U izveštaju sa oznakom CKX-103 se navode i imena žrtava za koje se veruje da su zarobljeni i prebačeni u severnu Albaniju 1999. godine.
Vlastimir, prebačen u Albaniju, Dragan, prevezen u Albaniju, Zlatko, prevezen u Albaniju, Siniša, pritvoren u objektu u blizini Tropoje, Gradimir, pritvoren u objektu u blizini Tropoje, Dragoljub, pritvoren u objektu u blizini Tropoje, Mladen, pritvoren u objektu u blizini Tropoje, Mileta, pritvoren u objektu u blizini Tropoje, Pera, pritvoren u objektu u blizini Tropoje, Slađana, pritvorena u objektu u Peškopi.
Svedoci
1. Albanac iz jugozapadnog Kosova, nisko rangiran borac OVK, bio je vozač i tvrdi da je prevozio zarobljene do zatvora u severnoj i srednjoj Albaniji.
2. Albanac sa severozapada Kosova, nisko rangirani borac, OVK se pridružio 1998. godine, tvrdi da je prevozio zatvorenike do pritvora u severnoj i srednjoj Albaniji i da je uklanjao leševa nedaleko od klinike u Burelu.
3. Albanac sa severozapada Kosova, pripadnik obezbeđenja i vozač regionalnog štaba OVK, tvrdi da je prevozio zarobljene do zatvora u severnoj i srednjoj Albaniji i da je uklanjao leševe nedaleko od klinike u Burelu.
4. Albanac iz Crne Gore, komandant voda u OVK, tvrdi da je sahranjivao srpske civile na Kosovu i prebacivao zarobljene sa Kosova u severnu Albaniju.
5. Albanac sa Kosova, koji je pružao logistiku OVK, tvrdi da je upoznat sa transportom zatvorenika do severne i srednje Albanije.
6. Albanac sa Kosova iz Prizrena, koga je OVK zarobio i optužio za saradnju sa srpskim vlastima. Zajedno sa bratom bio je zatočen u bazi OVK u Kukešu. Oslobođen je i vratio se u Prizren posle rata (brat mu je umro u pritvoru u Kukešu). Tvrdi da je vidio srpske zatvorenike u Kurkeši i da je čuo da su neki od tih Srba prebacivani u Burel.
7. Albanac iz Crne Gore, služio u OVK kao običan vojnik, tvrdi da je vidio kosovske Srbe u privatnim zatvorima na severu Albanije.
8. Albanac, katolik, bio u jedinici komandanta Drinija, ima indirektna saznanja o transportima zatvorenika sa Kosova na sever Albanije.
