Izvor: medio.rs, 31.Maj.2015, 03:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVAKO SE POSTAJE USPESAN COVEK 10 zlatnih pravila iz tajnog recepta jednog maga
Možda vam deluje kao nemoguća misija da budete slikar ako je to nešto čime želite da se bavite, ili da budete vrhunski preduzetnik i tako obezbedite svojoj porodici i sebi udobnu egzistenciju. Ali, to nije nemoguća misija. Morate samo da se pokrenete i da sledite ova upustva
Retki su ljudi koji ne žele da budu najbolji u onome što rade, koji ne žele da rade ono što vole, i koji ne žele da vole ono od čega žive. Drugim rečima, svi bismo voleli da radimo ono što volimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << da u tome budemo dobri (ako ne i najbolji) i da od toga živimo životom dostojnim čoveka.
Pitanje je samo kako to postići. E, pa Telegraf.rs vam danas donosi 10 zlatnih pravila američkog investicionog menadžera i preduzetnika Džejmsa Altučera koji kaže da je u poslednjih dvadesetak godina postao dobar u više displina, kao što su pisanje, programiranje, poslovne veštine, komedija, igrice… te da je razvio tehniku sastavljenu od deset koraka koja mu je omogućila da bolje uči.
Pred vama je svih deset, a mi vam ih donosimo u integralnoj verziji. Ako se pitate koliku ulogu igra talenat, odgovor je malu. Od njega se kreće, on je seme veštine. Ali, da biste postali najbolji sledite ove zapovesti:
1. Volite
Ako ne možete da počnete od “ljubavi” onda će svako ko voli to u čemu želite da budete dobri biti bolji od vas kome se to samo “sviđa” ili ga “mrzite”. Ovo je pravilo koje vlada univerzumom. Prvi ljudi koji su prešli arktičku tundru i iz Sibira stigli na Aljasku po ciči zimi morali su to da vole; ostali su ostali u istočnoafričkoj Savani.
Foto: Promo
Od prvog dana kada sam napisao kompjuterski program “Hello, World” sanjao sam o kompjuterima. Budimo sam se u četiri ujutru i išao u “kompjutersku laboratoriju” i pravio sve složenije i složenije programe. Kada sam počeo da pišem svakog dana, pisao sam po ceo dan. Nisam mogao da stanem. I sve o čemu sam želeo da pričam sa ljudima je bilo o književnosti.
Kada sam imao 10 godina napisao trač-kolumnu o svim svojim drugovima. Pročitao sam svaku knjigu Džudi Blum. Pročitao sam sve što sam mogao. Voleo sam to. Većina mojih prijatelja se međutim smorila mnome i uskoro sam bio veoma usamljen. Osim kada sam pisao.
2. Čitajte
Bobi Fišer nije bio toliko dobar u šahu. Imao je talenta ali niko o njemu nije mislio da je bog zna šta. Zato je, kada je imao 12 ili 13 godina, nestao na godinu dana, a ovo je ponovio i u svojim dvadesetim. Ali, kada se sa 13 godina vratio na scenu iznenada je bio najbolji šahista u Americi, osvojio je prvenstvo SAD i postao najmlađi velemajstor na svetu.
Kako je to postigao? Pa, za tih godinu dana jedva da je uopšte igrao šah. Umesto toga, radio je dve stvari.
Bobi Fišer (SAD) i Mihail Tal (SSSR) u Lajpcigu 1960. godine. Foto: Wikipedia Commons/Bundesarchiv
Prvo, proučavao je svaku partiju koja se igrala u prethodnom veku, to jest u 19. stoleću. Kada se vratio na scenu bio je poznat po tome da je koristio sva ta zastarela otvaranja, ali je svako unapredio. Niko nije mogao da shvati kako da pobedi ta unapređenja. Šta više, finalni meč Svetskog prvenstva mnogo godina kasnije, 1972, kada je igrao protiv Spaskija, koristio je baš taj 19-vekovni arsenal da bi postao prvak sveta.
Drugo, naučio je ruski da bi mogao da čita ruske šahovske časopise. U to vreme, u prvih 20 najboljih svetskih šahista, svi su bili Rusi, a Amerikanci nisu imali nikakve šanse. Tako je Fišer odlučio da prostudira ruske igre dok su svi njegovi sunarodnici sedeli i koristili otvaranja i stilove koje su Rusi već znali kako da pobede. Zato je Fišer, kada je početkom ’60-ih godina postao prvak SAD, to uradio sa svim pobedama, bez ijednog poraza i bez ijednog remija.
Dakle, proučavanje istorije, proučavanje najboljih igrača, ključno je ako želite da postane najbolji igrač. Čak i ako počnete sa prosečnim talentom.
3. Probajte
Ernest Hemingvej. Foto: public domain
Ako želite da budete pisac, preduzetnik ili programer, morate da pišete mnogo, pokrenete mnogo preduzeća i programirate mnogo programa. Stvari krenu naopako. Zato je kvantitet na početku bitniji od kvaliteta. Put učenja kojim svi idemo nije sagrađen na uspesima već na kvantitetu. Ako nešto vidite hiljadu puta, vidite više nego osoba koja to vidi samo deset puta.
Ne zaboravite važno pravilo: tajna uspeha nije u “biti sjajan”, tajna uspeha je u “rastu”. Ako samo pokušate nešto da radite, dostići ćete svoj prirodni nivo. Ali rast će se tako zaustaviti i nećete biti uspešni.
4. Nađite učitelja
Ako pokušam da naučim španski sam, nigde neću stići. Ali ako nađem nekoga iz Argentine, naučiću dobro. U šahu, pisanju, programiranju, preduzetništvu, uvek nalazim nekoga ko je bolji od mene i određujem jednom sedmično vreme da im postavim tonu pitanja, da ih nateram da mi daju zadatke, da gledaju moje greške i da mi govore gde sam pogrešio.
Foto-ilustracija: Profimedia/Fancy
Za sve što volite nađite učitelja i učićete deset puta brže. Zapravo, sve što sam stavio na ovu listu dovešće do toga da učite deset puta brže.
5. Proučavajte istoriju, proučavajte sadašnjost
Ako želite da budete sjajan programer, naučite mašinske jezike. Proučavajte nule i jedinice.Proučavajte istoriju kompjutera, naučite kako da napravite operativni sistem, naučite Fortran, Kobol, Paskal, Lisp, C, C++, i tako sve do modernih jezika kao što je Pajton.
Ako želite da pišete bolje, čitajte klasike iz 19. veka. Čitajte Hemingveja, Virdžiniju Vulf i bitnike, i sva dela koja su preživela test vremena. Test vremena su preživela sa razlogom, protivno sudbini miliona drugih knjiga. Ona su najbolja na svetu. Potom proučavajte savremenu kritiku tih knjiga da biste videli šta vam je promaklo. To je podjednako važno kao i čitanje.
Džon Rokfeler. Foto: Tanjug/AP
Ako želite da budete dobar preduzetnik, čitajte biografije Rokfelera, Karnegija, istorijat prve berze u Amsterdamu, finansijskih uspona i svetskih ekonomskih kriza, i preduzeća koja su cvetala za vreme tih kriza. Čitajte o propasti Kodaka.
Nemojte da čitate knjige sa samoispomoć, vodiče za idiote i takve stvari, one su ništa. Povećajte ulog i čitajte o ljudima i izumima koji se promenili svet. Čitajte o tome kako je Henri Ford pokrenuo tri automobilske kompanije pre nego što je uspeo i zašto je broj tri bio važan za njega. Čitajte o tome kako je tehnika Reja Kroka za franšiziranje stvorila najveći globalni lanac restorana. Čitajte o tome kako Koka-Kola ne pravi apsolutno ništa a ipak je najveća svetska kompanija za proizvodnju pića.
Zapisujte sve što ste naučili iz čitanja.
6. Krenite sa lakim projektima
Foto-ilustracija: Profimedia
Toni Robins (američki motivacioni govornik) mi je jednom prilikom rekao da je bio preplašen na smrt kad je dobio zadatak da nauči gomilu marinaca kako da je unaprede svoje streljačke veštine. Nikada pre toga nije pucao iz pištolja. Međutim, uspeo je razvije tehniku koja je dovela do boljih rezultata od bilo koje druge.
Kako? Jednostavno je približio metu, i stavio je na samo metar i po udaljenosti od marinaca. Svi su pogodili u centar. Onda je malo po malo, malo po malo, pomerao metu sve dalje i dalje, dok nije došla do standardne udaljenosti za vežbu. Marinci su i dalje pogađali u centar.
Ričard Brenson je pokrenuo časopis pre nego što je pokrenuo avio-prevozničku kompaniju. Bil Gejts je pisao u Bejziku pre nego što je tim na čelu sa njim napisao Vindouz. Ernst Hemingvej je mislio da nikada neće moći da napiše roman, pa je zato pisao kratke priče.
Programeri napišu program “Hello, World” pre nego što počnu da pišu programe za internetske pretraživače. Mnogi šahovski velemajstori preporučuju da prvo proučavate sam završetak partije, kada ima svega nekoliko figura na tabli, pre nego što počnete da proučavate druge delove igre.
Foto: Profimedia/I dream stock
Ovo vam donosi samopouzdanje, uči vas suptilnostima, lukavstvu, veštini, daje vam veći osećaj rasta i unapređenja, a to su sve koraci na putu ka uspehu.
7. Proučavajte ono što ste uradili
Pre nekoliko dana sam čistio kuću i našao roman koji sam napisao 1991. godine. Bio je užasan. I prvi put za poslednjih 24 godine sam ga ponovo pročitao i proučio šta sam sve pogrešno uradio (nepovezivi likovi, očigledni zaplet, deus ex machina na sve strane).
Neko mi je ispričao priču o Ejmi Šumer, jednoj od mojih omiljenih komičarki. Ona je snimala sve svoje nastupe. Onda bi otišla u svoju sobu i proučavala svoju izvedbu sekundu po sekundu. “Trebalo je da napravim četvrt sekunde dužu pauzu u ovom trenutku”, imala je običaj da kaže.
Foto-ilustracija: Profimedia/Mode Images
Kada igram šah, ako izgubim, ubacim celu igru u računar i studiram svaki potez, gledam šta kompjuter predlaže da je bolje rešenje, razmišljam o tome o čemu sam razmišljao kada sam načinio pogrešan potez, i tako dalje. Preduzeće u koje sam nedavno uložio novac je propalo, i to je bilo bolno za mene, ali sam morao da pogledam gde sam napravio grešku. Vratio sam se unazad i zapisao sve što se dogodilo i gde sam mogao da pomognem na bolji način i šta sam propustio.
Ako niste opsednuti svojim greškama onda ne volite dovoljno polje svog delovanja da biste postali bolji nego što jeste. Postavljate sebi glupa pitanja kao što su “zašto nisam dobar u ovome?” umesto da postavljate pametna pitanja kao što je “gde sam pogrešio i kako da se unapredim?”. Ako uporno postavljate dobra pitanja o svom radu, postajete bolji od ljudi koji se zaustavljaju na glupim pitanjima.
8. Vi ste prosek pet ljudi oko sebe
Pogledajte svaku književnu, umetničku ili poslovnu scenu. Ljudi retko postaju bolji kao pojedinci, ljudi postaju bolji kao grupa. Bitnici, programeri, preduzetnici… Pogledajte umetničku scenu ’50-ih godina: Džasper Džons, De Kuning, Polak i drugi, svi su živeli u istoj ulici u Njujorku.
Foto: sxc.hu/kristja
Svi ovi ljudi nisu mogli da uspeju sami jer su ljudi plemenske životinje i moraju da rade u grupama da bi napredovali. Izaberite najbolju grupu, provodite što više vremena sa njima, i kao “scena” vi postajete Scena. Svi se međusobno izazivate, takmičite, volite radove drugih sa scene, zavidite jedni drugima i na kraju se naizmečno nadmašujete.
9. Radite mnogo
Ono što radite svakodnevno vredi više od onoga što radite samo povremeno. Imao sam prijateljicu koja je želela da bude dobra u slikanju, ali je mislila da mora da bude u Parizu za tako nešto, u idealnim uslovima. Nikada nije došla do Pariza, i sada sedi iza ograđenog paravana i sređuje papirologiju po ceo dan.
Zato, pišite svakog dana, umrežavajte se svakog dana, igrajte se svakog dana, živite zdravo svakog dana. Merite svoj život time koliko puta ste nešto uradili. Kada umrete, da li ste stari dve spisateljske sesije, ili 50.000 spisateljskih sesija?
Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak
10. Smislite svoj pakleni plan
Nakon što ste pročitali sve gore navedeno, morate pronaći svoj unutrašnji glas. Ako govorite tim glasom, svet čuje nešto što nikada pre toga nije čuo. Vaši stari učitelji i prijatelji možda neće to hteti da čuju, ali ako nastavite da se krećete među ljudima koji vas vole i poštuju, oni će ohrabriti taj vaš novi glas.
Ljudi stalno govore da nema novih ideja. Ima ih. Postoje sve ideje iz prošlosti kombinovane sa novim prekrasnim vama. Sada je na vas red da podučavate, da mentorišete, stvarate, izmišljate, menjate svet. Da napravite nešto što niko do sada nije video i što možda nikada više neće ni videti.
.jpg)
