Izvor: medio.rs, 31.Maj.2015, 03:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVA ZENA ZNA TAJNU Evo kako je moja majka pomirila Teslu i Pupina
O sećanju na oca Radoja Jankovića, njegovom drugovanju s kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, Mihajlom Pupinom, dopisivanju sa Ivom Andrićem i Ivanom Meštrovićem, ali i tome kako je njena majka Natalija mirila na samrtničkoj postelji Pupina i Teslu, pričali smo sa profesorkom Vidosavom-Vidom Janković (96)
U jednom od poslednjih autentičnih građanskih domova, na Bulevaru kralja Aleksandra, okružena pažljivo uokvirenim požutelim slikama predaka, prof. Vidosava-Vida >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << Janković (96) i dalje nosi živo sećanje na oca Radoja Jankovića, generalnog konzula u Čikagu i Njujorku (1926-1937), poverljivog oficira koji je nosio ordenje ruskom caru Nikolaju Romanovu, i bliskog prijatelja kralja Aleksandra Karađorđevića, Mihajla Pupina, Ive Andrića, Ivana Meštrovića…
U glavi je i svaki detalj o očevom sarađivanju sa američkim predsednikom Ruzveltom, ali i tome kako je majka Natalija (rođena Kalmić) mirila na samrtničkoj postelji ni manje ni više nego zavađene – Mihajla Pupina i Nikolu Teslu!
OTKRIVAMO: Šta je Tesla pisao Ivanu Meštroviću (FOTO)
Burnu porodičnu sagu, međutim, počinje od Rima 1919., vremena kada joj je otac bio u izgnanstvu, pošto je prethodno osuđen na 18 godina robije zbog učestvovanja u odbrani osuđenih u Solunu. U onome, što se prema rečima ove vitalne žene, čiji razum i pamet godine nimalo nisu narušile, zvalo – “Solunski proces”.
Foto: Wikipedia/DIREKTOR
APIS I SOLUNSKI PROCES
– Te 1919. sam rođena u Rimu, i to sasvim slučajno, jer je otac bio u izgnanstvu. On je u jeku ruske revolucije između 1916. i 1917. godine bio u Rusiji, međutim nije stigao da upozna ruskogcara Nikolaja Romanova kojem je od kralja Aleksandra nosio poklone, jer su ga ubili komunisti. U inostranstvu sam živela sve do svoje četvrte godine kada se preseljavamo u Beograd. Inače, tokom “Solunskog procesa”, pukovnik vojske Kraljevine Srbije Dragutin Dimitrijević Apis (prim. aut. streljan u Solunskom polju) i njegovo celo društvo osuđeni su – neki na smrt, neki na robiju… Tako se moj otac potucao po inostranstvu i ja kao dete zajedno s njima pošto je odslužio jednu skraćenu kaznu. Istina je da nije bio svih 18 godina na robiji, jer ga je kralj Aleksandar na kraju pomilovao, i to ne zato što je bio učesnik u nekom takozvanom pokušaju atentata na kralja, tačnije regenta, već zato što je iz Rusije gde je bio poslat da organizuje neke naše dobrovoljačke korpuse, pisao pisma engleskom kralju Džordžu V, pa francuskom predsedniku govoreći da su nepravično osuđeni njegovi drugovi – počinje priču za Telegraf Vida sećajući se kako je otac odmah uhapšen po dolasku iz Beča na zemunski aerodrom.
DRUGOVANJE SA MIHAJLOM PUPINOM
Foto: mihajlopupin.info
– Nakon tri godine robijanja između ostalog i po Lepoglavi i Mitrovici pušten je, i odmah iz zatvora postavljen za generalnog konzula naše nove Jugoslavije u Čikagu. Aleksandar ga je tamo poslao da ne bude u zemlji, jer je znao da otac ima običaj da kritikuje sve što je smatrao da je nepravilno. Tako sam se ja od svoje šeste godine do skoro sedamnaeste školovala u Americi. U Čikagu sam pohađala osnovnu školu, pa u Njujorku celu srednju. Sećam se kako su deca raznih diplomata po povratku iz inostranstva imala običaj da se prijave za fakultet, a da pritom ne znaju ni kad je bila Kosovska bitka. Zato sam ja insistirala da pre odlaska na fakultet položim nacionalne predmete u Drugoj ženskoj gimnaziji – seća se Vida vraćajući se detaljnije na priču o vremenu konzulovanja njenog oca u SAD.
Foto: Petar Lazović
– U vreme konzulovanja u Čikagu. otac je počeo da se druži sa Mihajlom Pupinom, koji je bio veliki dobrotvor i pomagao eparhiji. Sa Teslom, s druge strane, iako ga je ovaj slušao baš kao i Pupin, nikada nije postao intiman prijatelj, jer su Nikolu od drugovanja daleko više interesovali naučni radovi… Tesla nije bio društven, ali je prema rečima moje majke bio veliki kavaljer i gospodin! Bio je takođe i blagorodan, a novac mu ništa nije značio! Inače, moje roditelje je često i Ruzveltova majka pozivala na čajeve, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li je otac tazgovarao i sa samim Ruzveltom… Ono što znam jeste da se dopisivao sa Ivom Andrićem i Ivanom Meštrovićem i da je ovaj potonji u jednom pismu naveo da “voli da razgovara s mojim ocem” – istakla je Vida naglašavajući da je Meštrović već 30-ih godina jasno izražavao neslaganje sa kraljem zalažući se kao i svi hrvatski intelektualci za nezavisnu Hrvatsku!
O životu pod okupacijom, Vida kaže:
ZBORNO MESTO ZA JEVREJE NA BAJLONOVOJ PIJACI
Foto: Petar Lazović
– Majka Natalija (rođena Kalmić) kao Jevrejka nije odvedena na Sajmište, jer joj je otac zabranio da izađe iz kuće. Tačnije, iako je kao Jevrejka udata za Srbina bila zaštićena, otac nije hteo da rizikuje. Sećam se da je na Bajlonovoj pijaci bilo zborno mesto. Otac je rekao: “Mama, ti nećeš izaći iz kuće”, a meni je objasnio: “Pazi da slučajno ne ode do pijace”. Majka je izgubila 22 rođake na Sajmištu, a okupaciju smo proveli u strašnim uslovima!
NACISTKINJE JEDU SLADOLED ISPRED MOSKVE, A LJUDI VISE OBEŠENI
Foto: Arhivska fotografija
Prema Vidinim rečima, ona i otac su neretko iz Obrenovca na leđima teglili džakove brašna od seljaka…
– Kao jednu od nastrašnijih scena svakako pamtim onu kada su neki komunisti (u to vreme nisu još bili partizani) zapalili nemački kamion u Grobljanskoj ulici (današnja Ruzveltova) i kada su izjutra na Terazijama osvanuli obešeni – priča Vida dodajući – Nikada neću zaboraviti očevo pripovedanje kako je video one nemačke žene iz vojske kako sede kod “Moskve” u uniformama i jedu sladoled, a ispred njih vise obešeni ljudi!
Foto: Petar Lazović
Savezničko bombardovanje 12. aprila ’44., pak pamti kao gore od nemačkog.
– Bilo je užasno! Savezničke bombe su pribijale ljude uza zid, a od siline eksplozije, odeća bi im spadala s tela. U oktobru je došla ruska vojska i onda Amerikanci više nisu gađali. Naša ulica je bila oslobođena 23. oktobra, a na Terazijama su već igrali 20. oktobra. To je duže trajalo, jer su seNemci branili s Kalemegdana i pucali u Jevremovu, Jovanovu, Strahinjića Bana… Još nisu bili oslobodili centar, a mama i ja smo odlučile da ne ostanemo same u našoj kući u Jovanovoj 75, nego da odemo kod prijatelja niže u Jovanovu broj 33, bliže Kalemegdanu. A i naša kuća koja je bila zidana 1898. stalno je zahtevala neke popravke… Nju je još gradio jedan od najranijih srpskih arhitekata, čuveni Kapetanović. Još za vreme rata, zaposlila sam se u Tanjugu gde sam radila do 1951. godine.
ŠTA JE NIKOLA TESLA REKAO MIHAJLU PUPINU PRED SMRT?
Foto: 1or1.tumblr.com
Iz prave epske storije, molimo Vidosavu da nam posebno, do detalja opiše kako je njena majka Natalija mirila Mihajla Pupina i Nikolu Teslu, koji su se zavadili nakon što je Pupin potvrdio da je Markoni imao primat u otkriću bežične telegrafije.
– Istina je da je Pupin tvrdio da je zapravo Markoni prvi registrovao patent, međutim Tesla nije to Pupinu nikako mogao da oprosti i od tada nisu govorili – objašnjava Vida nastavljajući priču o tome kako je došlo do toga da njena majka Natalija miri ova dva velika uma!
– Početkom marta 1935. moju majku je telefonom hitno pozvala Pupinova kćer Vava, rekavši joj da odmah potraži Teslu i da ga uprkos svemu iz prošlosti u njihovim odnosima, zamoli da bez odlaganja dođe do bolnice u kojoj je ležao Pupin, jer po njenim rečima: “Papa ne želi da umre pre nego što se vidi sa gospodinom Teslom”. Zamolila je moju majku da to učini, jer je znala da je generalni konzul odsutan iz Njujorka i da je otišao u Beograd na referisanje. Moja je majka taj njen zahtev odmah sprovela u delo. Javila je službeniku konzulata Tošiću da najavi njenu posetu Tesli i da potom dođe po nju taksijem. To je urađeno, pa ju je Tesla primio u svom apartmanu u hotelu Njujorker.
Foto: Petar Lazović
Prema Vidinim rečima, prenevši Pupinovu želju, Natalija je strpljivo čekala Teslinu odluku dok je on šetao tamo-amo po odaji s rukama ukrštenim na leđima:
– Bio je ozbiljnog izraza lica i pognute glave, pa kako su minuti odmicali moja majka je izgovorila: “Znam da Vi gospodine Tesla nećete odbiti molbu jedne dame”. Tesla je klimnuo glavom i odvratio: “Hajdmo”. Žurno su ušli u taksi koji je čekao pred hotelom. Usput, ulicom Brodvej, pa tokom vožnje, moja majka je došla na ideju da zamoli Teslu da pričeka u kolima dok ona svrati u naš stan da nešto uzme. Iz stana je ponela torbu sa priborom za slatko i teglicu sa slatkim od pomorandžine kore koje je Pupin izuzetno voleo – seća se Jankovićeva dodajući da su ih u predvorju bolesnikove sobe čekali – Pupinova ćerka Vava, njegov sekretar Kajganović i dežurne sestre.
Foto: Petar Lazović
– Moja majka je hitro na malom poslužavniku iznela slatko, potražila vodu od bolničarke i tako podešeno po našem običaju, unela posluženje u Pupinovu sobu. Tesla je ušao za njom. Oslovila je Pupina rečima: “Evo, profesore, donela sam Vam malo slatka koje vi volite, a tu je i gospodin Tesla da vas poseti”. Dok je poslužila Pupina primetila je da ima suze na obrazima, a Tesline oči su takođe zasuzile. Posle tog tradicionalnog srpskog posluženja kao uvoda u ovaj susret pomirenja, moja majka je izašla iz sobe ostavivši Pupina i Teslu same. Ostali su tako njih dvojica otprilike pola sata, a šta su jedan drugome rekli, ostaće zauvek tajna. Pupin je ubrzo posle tog susreta preminuo – završila je priču za Telegraf Vida s kojom smo se rastali uz jedno pitanje, koje se pri upoznavanju logično nametalo: “Kako uspeva u 96. godini tako bistro da razmišlja i da li je i koliko zainteresovana za “nove društvene tekovine””?
Foto: Petar Lazović
– Stigla sam u godine kada imam jasno određen osećaj šta volim, a šta ne volim! Za dugovečnost mogu da zahvalim genetici. Moja majka je u 92. bolje pamtila telefonske brojeve neko iko od nas! Što se tiče povezivanja s “novim vremenom”, retko šta me interesuje… Volim jedino još da pogledam kanal “History” – iskreno je odgovorila na naše pitanje Vidosava ostavivši nas da prebiramo po glavi koliko li je još na svetu ljudi koji mogu da se pohvale ovakvom životnom pričom.
.jpg)
