Izvor: B92, 17.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OTVARANJE TAJNIH DOSIJEA - DA ILI NE?
Misljenja oko zahteva za otvaranje tajnih politickih dosijea Sluzbe drzavne bezbednosti su podeljena. Tako svi oni koji jesu za otvaranje dosijea kao jedan od uslova prerastanja drustva u demokratsko, nisu sigurni da bi imali licne hrabrosti da zavire u sopstveni. Za nas program na pitanje da li su za otvaranje dosijea Zarko Korac kaze: "Ja znam i da imam dosije i voleo bih da ga neko spali - ne zato sto tu ima nesto protiv mene, nego zato sto tu ima nesto protiv ljudi koji su me potkazivali". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nebojsa Covic je za otvaranje dosijea. Zarko Jokanovic kaze: "Znam sta sam radio, tako da ne treba to da mi saopstava neko drugi. Sto bi rekao Slobodan Milosevic, savest mi je cista". Nada Kolundzija kaze: "To sto sam ja paranoicna ne znaci da me oni nisu pratili". Milan St. Protic: "Ja sam od sveg srca za otvaranje dosijea - prvo mog pa posle svih drugih, jer mene samog zanima sta tamo pise, da li je to istina ili nije istina". Gaso Knezevic kaze da ne zeli da vidi svoj dosije: "Kada bi bio ispred mene, ja ga ne bih otvorio". Vlajko Senic kaze da je relativno mlad, ima 27 godina, u SPO-u je deset godina i bas ga interesuje kad im je zapao za oko.
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, Forum IURIS iz Novog sada i druge nevladine organizacije vec rade na nacrtu Zakona o otvaranju dosijea. Kako nam je rekao jedan od inicijatora tog akta, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilic, taj predlog se oslanja na vec postojeca iskustva zemalja koje su tranziciju vec prosle. U tom pogledu, prema recima profesora Lilica najprimereniji i najprecizniji je zakon koji je donela Nemacka o otvaranju dosijea cuvene tajne sluzbe DDR-a, Stazi.
Nekadasnji novinar "Vremena", Dusan Reljic, je i sam preziveo bliski susret sa agentima DB-a, pre nekoliko godina, kada je bukvalno nestao na dva dana bez ikakvog odgovora na pitanje - zasto. Reljic zivi u Berlinu. U razgovoru za nas Radio odgovara i da li posle toliko godina zna zasto je DB imao interes za njega. "Ne to ni danas ne znam, ali mislim da je tadasnja vlast htela da zaplasi ono malo slobodno-misleceg novinarstva sto je tada postojalo u Beogradu i Srbiji", kaze Reljic. "Obavestajne sluzbe su imale neki interes koji su hteli po svaku cenu da tu dovedu do kraja. Ono sto je zastrasujuce u celoj prici je da su organi pravosudja, javna policija, tuzilastvo, sudije bili pod takvim pritiskom drzave i tuzilastva da se nisu usudili da bilo sta tada preduzmu povodom krivicnih prijava koje sam tada podneo - naravno protiv nepoznatih lica, u svakom slucaju znajuci da iza jedne takve akcije moze jedino da stoji drzavna bezbednost ili neka vrsta od tih drzavnih sluzba", ocenio je Reljic.
Predsednik Socijaldemokratske unije Zarko Korac, koji je i jedan od celnika DOS-a ispricao nam je cudan dogadjaj ciji je bio neposredni ucesnik. To se dogodilo pocetkom devedesetih, kada je Korac, zajedno sa Vesnom Pesic bio na celu Gradjanskog saveza Srbije: "Nama se desilo da je jedan covek trazio sa nama razgovor. Sastao se sa nama u jednom parku na jednoj klupi, kao na filmu, gde niko nije mogao da nas prisluskuje, i rekao je da je iz Drzavne bezbednosti i da dvoje ljudi u nasoj stranci rade za Drzavnu bezbednost. Moram da kazem da se to kasnije nazalost pokazalo kao tacno. Te osobe vec odavno nisu Gradjanskom savezu Srbije. Mi smo svi bili skepticni. Nebojsa Popov je rekao - ma ostavi to, poludecemo svi ako pocnemo tome da mislimo". O tome kako su ih otkrili Korac kaze da se "kroz godine, kasnije pokazalo da se i u jednom i u drugom slucaju radi o ljudima koji su zaista ocito bili ucenjeni i da je jedna od tih osoba bila u velikim dugovima - a kod druge osobe to je bilo mnogo perfidnije, ona se selila uvek onima koji su na vlasti".
Koministar policije u republickoj Vladi, Stevan Nikcevic, koji je i sam radio u DB-u za Radio B 92 kaze da je u vreme vladavine Milosevica ta sluzba zaista bila manipulisana od partije na vlasti. Prema njegovom misljenju otvaranje dosijea je jedan izuzetno vazan i delikatan posao. "To podrazumeva da se u javnosti pojavljuju imena ljudi koji su imali aktivnu ulogu u javnom ili politickom zivotu. Takvi spisi bi mozda mogli da nanesu povredu licnosti i stetu. Otvaranje dokumentacije, odnosno, dosijea, je bitno jer bi se na taj nacin skinula hipoteka sa neke, cesto nazivane, politicke policije sa tajnih sluzbi", ocenjuje Nikcevic.
Otvaranje politickih dosijea je tema emisije "Apatrija" koja je na programu Radija B92, u ponedeljak od 15. Do 16. casova.
