Izvor: Blic, 08.Feb.2014, 15:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OTKRIVAMO Ovako će stranke platiti kampanju
Za finansiranje izborne kampanje stranke najčešće dobijaju novac od banaka sa državnim kapitalom. (+)
Blic otkriva šemu „transakcije“ preko banaka u kojoj su glavni igrači direktori javnih preduzeća, inače partijski kadrovi, a zalog je ni manje ni više nego državni novac.
Pročitajte još S čijim parama idete u kampanju: Stranke idu na izbore u dugovima do guše
Izvor “Blica”, bankar iz jedne od državnih banki i svedok sumnjivih transakcija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojašnjava da se i danas najčešće upotrebljava patent iz vremena socijalizma. Ovaj model podrazumeva spregu partije, državnog preduzeća i banke.
- Prvi korak je da stranka urgira u državnom preduzeću gde ima svoje kadrove. Takva firma u banku polaže depozite za koje dobija nižu kamatu od tržišne. Primera radi, državno preduzeće oroči u banci pet dinara. Privatno preduzeće bi na ovaj novac dobilo tri dinara kamate, ali će državno dobiti dva. Na razliku se potpisuje fiktivni ugovor između banke i JP o marketinškim uslugama koje obično ne postoje, a novac odlazi u stranku - navodi izvor “Blica”.
Davanje kredita strankama je kocka
U jednoj stranoj banci koja u Srbiji posluje godinama kažu da strankama nikada ne bi odobrili kredit.
- Na bazi čega im mogu dati novac. Odakle im prilivi - od članarine. Treba da se oslonite na novac koji će dobiti iz budžeta ukoliko uđu u parlament. Pa to je kao da se kockate. Jeste da im u slučaju da ne vrate kredit možemo blokirati račun, ali to može da znači i posledice po banku, jer je u pitanju klijent političar - kaže sagovornik “Blica”.
On dodaje da su ovaj mehanizam poslednjih godina praktikovale manje stranke preko lokalnih javnih preduzeća.
Međutim, krediti se često dobijaju i na poziv jer u bankama neretko sede partijski kadrovi. Stranke retko uzimaju kredite regularnim putem po pravim bankarskim kamatama. U tom slučaju bankari partije posmatraju kao preduzeća.
- Pre nego im odobrimo kredit, dobro proučimo sve prilive. Od prihoda na bazi članarina, donacija, a naročito se uzima u obzir očekivani prihod od jedan odsto iz budžeta za predsedničke izbore, dok za parlamentarne izbore mesečni prihod stranaka na osnovu broja poslanika. Za nas je najlakše da odobrimo zajam stranci koja je već naš klijent, a u slučaju da ne može da otplaćuje zajam, razgovara se o reprogramu - kaže naš izvor.
Predizborna kampanja praktično je počela, stranke su u dugovima, a predstoji novo presabiranje. SNS je jedina stranka koja je nakon prošle kampanje otplatila dugovanja. Oni kažu za „Blic“ da će finansiranje kampanje kao i do sada biti u skladu sa zakonom. U SPS su sigurni da neće dizati kredit. Direktor SPS Dejan Backović kaže:
- Deo novca je iz budžeta i donacije. Nismo još uradili plan kampanje pa tako ne znamo ni koliko će novca biti potrebno, ali pretpostavka je da će na kampanju otići do 200 miliona dinara.
U novu kampanju LDP ulazi sa dugom iz prošle od 188 miliona dinara. Mladen Bašić, član Predsedništva, kaže da ako stranka ne skupi dovoljno novca, uzeće kredit za koji će garant biti imovina funkcionera. U DS, kojoj je trenutno blokiran i račun jer nije otplaćivala kredit, kažu da će koristiti novac iz budžeta i donacije.
- Kampanja neće biti skupa, biće velikog broja malih događaja i kontakt sa građanima, a ne skupi produkcijski zahvati - otkriva za „Blic“ Aleksandra Jerkov, portparol DS.
Najčitanije SADA:
.jpg)
