Izvor: SrbijaDanas.com, 08.Avg.2020, 20:31

OTETO-PROKLETO! Hodža Aja Sofije PREMINUO USRED MOLITVE na Svetog Iliju, slična stvar se dogodila i na KiM

Samo nekoliko dana otkako je nekada najveća hrišćanska bogomolja, a do skoro i muzej, ponovo pretvorena u džamiju, infarkt pokosio Osmana Aslana.

Na Svetog Iliju, prvi mujezin otkako je nedavno, ukazom predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, nekadašnji najveći pravoslavni hram "Sveta Sofija" (muzej) pretvoren u džamiju, umro je usred službe.

- Mujezin Osman Aslan koji je služio u "Svetoj Sofiji" kada je počela da funkcioniše kao džamija, iznenada je umro >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << u zgradi od očiglednog srčanog udara. Njegova smrt nastupila je nekoliko dana nakon pretvaranja Aje Sofije u džamiju i muslimanske molitve koja se tamo odigrala - navodi grčki portal "Prototema".

Vest je potvrdila i Gradska uprava

- Izražavamo saučešće porodici i rodbini mujezina Osmana Aslana, koji je preminuo usled infarkta, koji je doživeo tokom obavljanja dužnosti u džamiji Aja Sofiji - navedeno je u saopštenju Gradske uprave.

Nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pretvorio nekadašnju Crkvu Svete Sofije u džamiju - koja je još ranije pretvorena u muzej, na mesto mujezina (služitelj džamijski koji muslimane poziva na obaveznu molitvu - namaz) postavljen je Osman Aslan.

Aja Sofija

Mediji prenose i da je cela Turska u šoku, a da se već ispredaju razne priče. Na našim portalima ali i društvenim mrežama svi su se setili i onog nesrećnika koji je za vreme poslednjeg pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, onako krvnički, lomio krst (izvesni Alem Kurti) koji je, kako tvrde, umro od raka u "najstrašnijim mukama".

- Čuo sam da je umro u najvećim mogućim mukama. Znam i da mu je sestra teško bolesna. Bog nije dopustio da sve ono što je radio prođe nekažnjeno. Osim samog sramnog čina lomljenja i bacanja krsta sa svetog objekta, on je bio inicijator mnogih zlodela koje su Albanci radili tih godina. Ruka Božija je uradila da završi ovako, da ovo bude opomena, da se sa svetinjama niko ne može igrati, da ih niko ne može tek tako skrnaviti. Ovo je opomena koje će se dobro setiti i svi Albanci kojima nekad nešto slično padne na pamet - izjavio je tada za beogradske medije - paroh orahovački Velja Stojković, koji služi u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice.

Tokom ratova devedesetih godina prošlog veka nastavljeno je rušenje crkava i manastira. Prema podacima porušeno je 212, a oštećeno 367 svetinja. Porušeni su saborni hramovi u Pakracu, Karlovcu i Mostaru. Stara Episkopska knjižnica u Pakracu, jedna od najdragocenijih srpskih biblioteka, opljačkana je, a drevne knjige se rasturaju i prodaju širom Evrope. Ista sudbina zadesila je eparhijske biblioteke u Zagrebu, Karlovcu i Mostaru. Ona u Sarajevu je izgorela.

Hrvati su spalili i dva jedinstvena spomenika srpskog arhitektonskog nasleđa, crkve brvnare u Donjoj Rašenici i Rastovcu, podignute 1709, odnosno 1730. godine. Više ne postoje čak ni njihovi temelji.

Nastavak na SrbijaDanas.com...