Izvor: B92, 24.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OSPORAVANJE ZAHTEVA PORODICA POGINULIH RADNIKA RTS
Strazbur -- Pred prepunom salom Evropskog suda za ljudska prava, u prisustvu zastupnika tuzbe, odbrane i nekoliko desetina zainteresovanih slusalaca, kao i ekipe ruskih sudija, koja se nalazi u radnoj poseti Sudu, odrzana je danas rasprava o tuzbi porodica poginulih radnika RTS protiv 17 zemalja-clanica NATO. Velikim Vecem Evropskog suda za ljudska prava predsedavao je predsednik Suda Lucijus Vildhaber, tuzitelje su zastupali dr Vojin Dimitrijevic, Harst Hanum i Fransoaz Hempson, a u ime >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 17 drzava je govorio britanski advokat Kristofer Grinvud i pravni zastupnici Madjarske, Italije i Poljske.
Advokat Grinvud je u svojoj gotovo jednocasovnoj reci pred Sudom, ponovio osnovne argumente 17 drzava-ugovornica protiv dopustenosti tuzbe. Sa nesto naglasenijim politickim akcentima, nego sto je to bio slucaj u pisanim "Opaskama" na tuzbu, Grinvud je naglasio da je izvestajem glavnog tuzioca Haskog tribunala pred Savetom bezbednosti UN potvrdjeno da nema osnova za tuzbu protiv NATO zbog akcija koje bi bile protivzakonite, tako da je suvisno nastojanje tuzitelja da, dokazujuci povredu ljudskih prava u akcijama NATO, pokusaju da dokazu i dopustenost svoje tuzbe. Grinvud nije propustio da upozori Sud kako bi identifikacija postupaka NATO sa zemljama-clanicama bila los signal za medjunarodnu saradnju "u casu kad je ona potrebnija nego ikad".
Prema Grinvudu, osnovna prepreka usvajanju ove tuzbe pred Evropskim sudom za ljudska prava je pitanje jurisdikcije. Po njemu, zrtve bombardovanja RTS nisu ni u kom trenutku bile pod jurisdikcijom tuzenih drzava i zato je neosnovano da se tuzba poziva na ugrozavanje prava na zivot od strane tih drzava.
Ovo stanoviste je osporavao dr Vojin Dimitrijevic, ukazujuci da su tuzene drzave, delujuci kao clanice NATO, svesno izvrsile napad na RTS, iako su, s obzirom na nacin donosenja odluka u okviru Saveta NATO, mogle da sprece taj konkretni napad i samim tim izbegnu ljudske zrtve.
Fransoaz Hempson je analizom nekoliko slucajeva o kojima je raspravljao Evropski sud za ljudska prava, dokazivala da u svim tim slucajevima Sud uopste nije postavljao pitanje jurisdikcije na nacin, na koji to cine advokati tuzenih drzava. Prekrsaji protiv ljudskih prava dogodili su se u tim slucajevima izvan teritorija tuzenih drzava, pa cak i van njihove "pune kontrole", a one su, ipak, bile proglasene odgovornim za povredu prava tuzitelja.
Hampsonova je, takodje, osporila navode predstavnika Madjarske, Poljske i Italije, koji su pokusavali da dokazu da su tuzitelji mogli, pred sudovima ovih zemalja, da potraze pravni lek. Na taj nacin su predstavnici Madjarske, Italije i Poljske pokusali da uvere Sud kako nije ispunjen jos jedan uslov za dopustenost tuzbe, naime, iscrpljenost pravnih lekova u drugim tuzenim zemljama.
Zastupnik tuzitelja Harst Hanum je posebnu paznju u svojoj reci poklonio dokazivanju teze da prenos ovlascenja jedne drzave na organizaciju, ciji je ona clan, ne ukida njenu odgovornost za postupke u toj oganizaciji. U slucaju odlucivanja o izboru ciljeva koji ce biti bombardovani, Hanam je dokazivao da su sve tuzene zemlje mogle u okviru Saveta NATO uticati i na izbor ciljeva i na odluke o tome da li ce oni biti bombardovani.
Odluku o tome da li je tuzba porodice poginulih radnika RTS dopustena, Evropski sud za ljudska prava donece posto dobije od tuzitelja i odbrane odgovore na jos neka pitanja. Ocekuje se da ce odluka o tuzbi "Bankovic i ostali protiv 17 drzava -ugovornica NATO" biti doneta do kraja ove godine.
Jedan od zastupnika porodica poginulih radnika RTS, profesor Vojin Dimitrijevic, u pauzi zasedanja Suda, nakon svog pledoajea, bio je prilicno skeptican u pogledu mogucnosti da Sud prihvati tuzbu porodica poginulih: "Argumenti koje su zastupnici porodica poginulih danas izneli su dobri i uverljivi, ali se, iskreno receno, ne nadam uspehu, imajuci u vidu opste politicke okolnosti, da ce biti prihvacen nas zahtev za pokretanje procesa", kaze za Sense profesor Dimitrijevic. "Danasnji pretres je pruzio mogucnost da se progovori o krivici NATO za civilne zrtve, i to je mozda najvise sto se u ovom trenutku moglo dobiti. U svakom slucaju, odluka suda, bilo da prihvata tuzbu ili je odbacuje, nece biti doneta pre kraja godine", kaze Vojin Dimitrijevic.
