Izvor: Kurir, 21.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPŠTI HAOS
Više od pet miliona zaposlenih u javnim službama priključilo se štrajkovima, koji traju već sedam dana
PARIZ - Socijalni bunt u Francuskoj dostigao je vrhunac štrajkom zaposlenih u javnim službama koji se nadovezao na sedmi dan štrajka u javnom saobraćaju. U štrajku su i radnici pošte i elektrodistribucije, aerodroma. Juče nije bilo dnevne štampe, a nisu radile ni mnoge škole, fakulteti i bolnice.
Putnici u vozovima i metroima našli su se juče u istoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << situaciji blokade kao i prethodnih dana, a oko pet miliona državnih funkcionera na poziv sindikata stupilo je u jednodnevni štrajk.
Protestima su se pridružili i studenti i srednjoškolci koji su, iz protesta protiv zakona o Univerzitetu, širom zemlje blokirali pedesetak fakulteta i škola.
Mnoge osnovne škole bile su juče zatvorene, a nastava se nije odvijala ni u nekim srednjim školama i gimnazijama, dok je u bolnicama manji broj lekara.
Kontrolori leta na pariskim aerodromima "Šarl de Gol" i "Orli" takođe su stupili u štrajk, pa su zastoji bili česti, a neki letovi su otkazani.
Zbog štrajka sindikata distributera koji su solidarni sa pokretom u javnim službama, na kioscima juče nije bilo dnevne štampe.
Tri od četiri železničara vratila su se na posao, ali je na voznom redu u proseku jedan od tri voza. Zastoji u saobraćaju su postali svakodnevna pojava, a Parižani su na nekim linijama metro čekali i do sat vremena.
Na prilazima Parizu kolone vozila bile su dugačke oko 200 km, a broj saobraćajnih nesreća je uvećan.
Ministar ekonomije Kristin Lagard izjavila je da je štrajk koji je počeo prošle nedelje do sada koštao zemlju između 300 i 400 miliona evra dnevno.
Štrajk u saobraćaju bi, prema najavama, trebalo da se završi već danas, jer se sindikati i vlada spremaju da sednu za pregovarački sto.
Zahtevi železničara i zaposlenih u javnim službama nisu isti. Dok je štrajk u javnom saobraćaju usmeren protiv reforme penzionog sistema, koja se odnosi na ukidanje povlastica prilikom penzionisanja zbog težih uslova rada u nekim zanimanjima, poput železničara ili zaposlenih u elektrodistribuciji, zaposleni u državnim službama štrajkuju zbog smanjenja kupovne moći i kvaliteta života.
Štrajk zaposlenih u javnom sektoru naročito je izražen u školama i bolnicama. Radnici u prosveti štrajkuju i zbog najavljenog ukidanja 23.000 radnih mesta od naredne godine, dok sindikati lekara pozivaju na "odbranu javnog bolničkog sektora od liberalne politike u zdravstvu koja bolnice pretvara u preduzeća".
Većina Francuza ne podržava razloge za štrajk železničara, ali je i vlada pod pritiskom da što pre pronađe izlaz iz krize. Njeni predstavnici poručuju da neće napraviti ustupke oko spornih reformi, objašnjavajući da je jedini način da se pokrene privreda i poveća kupovna moć ako Francuzi rade više nego do sada.[ antrfile ]
