Izvor: Politika, 23.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPEK gubi kontrolu
Bauk recesije i srozana cena razjedinili kartel 13 vodećih svetskih izvoznika nafte u jeku najveće globalne finansijske krize od 1945. godine
Kako se oseća proizvođač robe koja je letos koštala 147,29 dolara po jedinici mere, kada isti proizvod danas za 66 „amerikanaca” slabo ko kupuje?
U toj vanredno neprijatnoj situaciji nalazi se danas OPEK: udruženje 13 vodećih svetskih izvoznika nafte, koje je još letos najavljivalo da će barel crnog zlata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do Nove godine „verovatno” dostići cenu od 200 američkih dolara. Prva velika novovekovna greška OPEK-a u proceni svetskog tržišta nagnala je kartel da pomeri unapred datum vanrednog okupljanja, ranije zakazan za 18. novembar. Umesto sredinom sledećeg meseca, klub koji je letos najavio kako će u 2008. godini od izvoza oko 32 miliona barela nafte zaraditi basnoslovnih 1.300 milijardi dolara žurno se sastaje danas u centrali u Beču.
Poenta vanrednog samita jeste činjenica da OPEK ne zna tačno šta sve treba da preduzme da bi, u jeku najveće globalne finansijske krize od 1945. godine, zaustavio istorijski pad cene svog glavnog deviznog aduta. OPEK je u panici, procenjuje američki magazin „Forbs”. Naime, današnja cena barela lake američke nafte sa decembarskim datumom isporuke ne pokriva troškove proizvodnje koji iznose 75 dolara!
U nedostatku svežih ideja, članice OPEK-a su se u pripremi današnjeg samita lako dogovorile da mušterijama treba zavrnuti slavinu. Detalji interne licitacije OPEK-a, oko toga da li svetu treba obustaviti izvoz milion, dva miliona ili 2,5 miliona barela dnevno, potom su pušteni u javnost. Reakcija vodećih kupaca nafte koji su do juče strepeli od svakog miga iz kuloara OPEK-a gorko je razočarala do juče neprikosnoveni petrokartel. Naime, tek nakon objave iranskog ministra energetike Golamhoseina Nozarija da će Teheran OPEK-u predložiti obustavu izvoza 2,5 miliona barela nafte (koliko inače dnevno proizvodi Kuvajt), cena barela nafte je juče neznatno skočila na 68,5 američkih dolara.
Mnogo puta ranije uspešno oprobana pretnja OPEK-a zavrtanjem svojih petroslavina ovih dana ne uspeva znatnije da zastraši berze: svet se od septembarskog kolapsa američke banke Braća Liman dramatično promenio. Pitanje je koliko su u OPEK-u spremni da se suoče sa novom realnošću.
Predsednik OPEK-a Šakib Kelil – autor letošnje procene da će nafta jesenas koštati 150–170 dolara za barel – priznao je ovih dana da je za kartel od presudne važnosti da proizvođači zadrže „kontrolu” nad svetskim tržištem crnog zlata. Uoči današnjeg bečkog samita, Šakib Kelil je pozvao Rusiju, Norvešku i Meksiko – velike izvoznike nafte izvan sastava OPEK-a – da i oni smanje izvoz nafte. Razaslati emisari OPEK-a iz Moskve i Osla vratili su se – tek delimično obavljenog posla.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ljubazno je ispratio generalnog sekretara OPEK-a Abdalaha el Badrija rečima da je Moskva zainteresovana za jačanje saradnje sa OPEK-om kao i za održavanje stabilne, predvidive cene nafte na svetskom tržištu. Ruski predsednik nije izustio nijednu reč povodom predloga da Moskva solidarno sa OPEK-om uskoro zavrne petroslavinu. Norveški ministar inostranih poslova Jonas Gar Stere otvoreno je istakao alžirskom kolegi Muradu Medelčiju da Oslo nema nameru da smanjuje izvoz. „Norveška će samostalno praviti procene stanja na tržištu nafte, na nezavisnoj osnovi. Naravno, Norveška će obaviti konsultacije sa drugima, ali neće sama donositi takve odluke”, precizirao je ministar inostranih poslova jedine evropske zemlje sa znatnim izvozom nafte na svetskom tržištu (oko 2,6 miliona barela dnevno).
Bez priželjkivane saradnje Rusije i Norveške, kakva je težina predstojeće borbe OPEK-a sa posrtanjem cene nafte na svetskom tržištu? U atmosferi srušenih finansijskih očekivanja, OPEK je daleko od monolitne organizacije. Unutar Kartela postoji velika nesloga oko toga koliko treba zavrnuti slavinu – dok se najuticajniji član, Saudijska Arabija, ne izjašnjava, dotle Iran i Venecuela zagovaraju drastične rezove.
„OPEK-u preti raskol”, sluti agencija Blumberg uoči današnjeg samita.
Zloglasne procene utemeljene su na činjenici da prebogata Saudijska Arabija i većina ostalih članica OPEK-a imaju vrlo različite budžetske potrebe. Vodeći svetski izvoznik nafte, Saudijska Arabija može da održi većinu budžetskih izdataka u doglednoj budućnosti čak i u slučaju da cena barela padne na oko 30 američkih dolara. Na drugom kraju dijapazona OPEK-a, Venecueli bi odgovaralo da barel košta 120 američkih dolara, Iran bi podmirila cena od 90 dolara, dok Ujedinjenim Arapskim Emiratima razvojne planove ne bi pomrsila ni cena od 40 dolara.
Da li će OPEK danas postići dogovor oko smanjivanja isporuka nafte, u trenutku kada većina vodećih kupaca raspolaže ogromnim rezervama ranije nabavljenog crnog zlata? Hoće li sve članice OPEK-a poštovati dogovor ili će opet izaći u susret interesima vodećih zapadnih mušterija i poslovnih partnera i održati izdašne izvozne kvote? Najavu OPEK-a da će zavrnuti petroslavine, britanski premijer Gordon Braun nedavno je ocenio kao „skandaloznu”. Da li najava Rusije o poreskim olakšicama za nova naftna istraživanja u istočnom Sibiru i na Arktiku i poslovni planovi Norveške na bogatom naftnom polju Vizund ukazuju na novo pregrupisavanje među vodećim svetskim izvoznicima nafte?
Pokušaj OPEK-a da se bavi „samo svojom temom” – bez velikog osvrtanja o talas nacionalizacija u Latinskoj Americi, usporavanja privrednog rasta Kine, urušavanja zapadnog finansijskog tržišta, novih naftnih planova Rusije... mogao bi biti sudbonosan za budući profil kartela.
Tanja Vujić
[objavljeno: 24/10/2008]
.jpg)
