Izvor: RTS, 28.Dec.2022, 21:10

OKO: Pirot, toksična priča

Umesto da slavi Dan grada, Pirot se suočava curenjem amonijaka, zbog kojeg je u bolnicama zbrinuto više od 50 osoba. Dve osobe su preminule. Profesorka Instituta za hemiju Dragana Đorđević ističe da je amonijak opasan gas koji proizvodi teške posledice, te da je najbezbednije da se cisterna ne popravlja dok gas curi, kako ne bi došlo do eksplozije. Pruga je bila u lošem stanju jer se čekala rekonstrukcija, ali je procena bila da je ovakav transport bezbedan, rekao je Nenad Stanisavljević >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz Infrastruktura železnice Srbije. Uz vetar, spasilačke službe herojski pomogle da se izbegne katastrofa, ističe Luka Čaušić iz Sektora za vanredne situacije.
Katastrofalne posledice akcidenta u Pirotu, gde od nedelje uveče curi amonijak iz cisterne koja se prevrnula sa šina, su izbegnute, zaključak je emisije Oko u kojoj su o posledicama po ljude, zemljište, vodu, ali i sanaciji štete govorili profesorka Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, načelnik Sektora za vanredne sitaucije Luka Čaušić i Nenad Stanisavljević iz "Infrastrukture železnice Srbije".

Do prevrtanja je došlo kod auto-puta, na desetak kilometara od Pirota. Spasonosni faktor u ovoj situaciji bio je vetar koji je duvao iz pravca Bugarske, ali, kako kaže Čaušić, i hrabri ljudi iz Sektora za vanredne situacije.
"Veliki hemijski akcident, ali katastrofa je mogla da bude takva da nas obeleži decenijama... Vidljivost je bila ravna nuli, ljudi su krenuli rizikujući svoje živote u spasavanje, s obzirom da su se tu dešavale i saobraćajne nesreće, panika... To su heroji", rekao je Čaušić dodavši da su nažalost dve osobe poginule a da je među onima koji su zatražili medicinsku pomoć bilo i pet vatrogasaca.
Zašto se čeka da amonijak iscuriIz jedne cisterne koja je veoma oštećena amonijak i dalje curi, a profesorka Dragana Đorđević objasnila je da, dok curi amonijak, ne sme da se reaguje.
"Teško je prići tom mestu. S druge strane, amonijak kada curi, on hladi okolinu i onaj ko se nađe u tom okruženju može da dobije promrzline trećeg stepena, to je jedna od posledica. Zatim, amonijak nagriza sluzokožu, pluća, visoke koncentracije su letalne, preko 3,5 grama po metru kubnom amonijaka u vazduhu je sigurna smrt, kada je preko jednog grama po metru kubnom vazduha - lice koje se zateklo u tom okruženju mora da se intubira", kaže Đorđević.
Ističe da je amonijak opasan gas koji proizvodi teške posledice, te da je najbezbedniji način da se još ništa na cisterni ne popravlja.
Amonijak je korozivan, koncentracija 15 do 20 procenata u vazduhu je eksplozivna smeša. Ne sme da se vari jer bi došlo do eksplozije, objašnjava profesorka.
Kako amonijak utiče na ljude i okolinuProfesorka objašnjava da se amonijak koristi za proizvodnju veštačkih đubriva, u hemijskoj industriji, kao i za rashladne uređaje.
"Njega ima u prirodi kao produkt nastajanja biljnog i životinjskog izumrlog sveta, nalazi se u urei .... ali u minimalnim koncentracijama koje nisu štetne po zdravlje i životnu sredinu", rekla je profesorka.
U velikim koncentracijama je, ističe, izuzetno opasan.
Lako se rastvara u vodi, pretpostavljam da je došao i u Nišavu, rekla je profesorka.
Napominje da je malo lakši od vazduha i da će u dodiru sa zemljom izreagovati sa kiselim materijama.
"Ima svoj ciklus u prirodi, za neko vreme će ući u životni ciklus i neće ostaviti dalekosežne posledice u budućnosti", rekla je profesorka.
Međutim, smatra da je ovakva stvar, koja je mogla biti katastrofalna, morala da bude predviđena, s obzirom na to da se prugom koja je u lošem stanju prevozi opasan materijal, za čiji transport postoje striktna pravila. 
Pruga čeka rekonstrukciju, novac nabavljen 2018.Pruga kojom je prevožen amonijak građena je osamdesetih godina. Bila je u lošem stanju i preporučeno kretanje za putnički saobraćaj na tom delu bilo je 30 kilometara na sat.
"Čekala se njena modernizacija i rekonstrukcija. U zadnjem periodu se obavljalo samo tekuće održavanje pruge. U modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad to je jedina deonica na čitavom međunarodnom Koridoru 10 koja ne samo da je u lošem stanju nego je i neelektrificirana...", rekao je Stanisavljević.
Novac za rekonstrukciju nabavljen je 2018. godine.
"Bilo je dosta problema i sa eksproprijacijom i pripremom tehničke dokumentacije, negde se i čekalo na procedure u skladu sa međunarodnim kreditima i tenderima banke", kaže Stanisavljević.
Dodaje da ovom prugom na mesečnom nivou prođe oko 400 teretnih kompozicija, a 50 sa opasnim materijalom. Na pitanje zašto su opasne materije prevožene prugom koja je u lošem stanju, a imajući u vidu da se i pre nekoliko godina desila slična nezgoda, samo bez curenja, odgovara da su nadležne službe u Infrastrukture procenile da je to bezbedno.
"Stvar prevoznika je da se opredeli da li će preći na drumski saobraćaj. Ti tereti su pogodni za transport železnicom. Ta količina i kontrole na ovoj pruzi na neki način jesu garant da saobraćaj može da se obavlja", rekao je Stanisavljević i ističe da Infrastrukture ne mogu same da donesu odluku da ovakav prevoz bude obustavljen.
Ukazuje da ne treba isključivati i druge faktore koji su mogli da doprinesu akcidentu.
Stanisavljević je objasnio da postoji služba koja se bavi pratnjom transporta opasnih materija, ali ne u fizičkom smislu, već u smislu prateće dokumentacije, toka transporta, i sl.
"Infrastrukture železnice Srbije je procenila uslove za funkcionisanje saobraćaja, smanjenje brzine je mera prevencije, tekuće održavanjae, i procena je bila da saobraćaj može da se odvija", rekao je Stanisavljević.
Godišnje oko 5.500 teretnih železničkih kompozicija sa opasnim materijama prođe srpskim prugama, što je, dodaje,oko 10 odsto ukupnog železničkog saobraćaja.
Za kompletnu sanaciju potrebno desetak danaNakon što tužilaštvo sprovede istragu, počeće sanacija štete.
"Ideja je da se cisterne koje nisu iskliznule, osim četiri koje su se prevrnule, imamo još dve koje su nakrivljene. Cilj je da se ove koje su ostale na koloseku odvuku regularno a onda iz dana u dan podizanje ovih cisterni na koloseke, a onda uklonjenje", kaže Stanisavljević.
Za to je, dodaje, potrebno nekih desetak dana - da se raščisti mesto nesreće i da se popravi pruga.
Čaušuć je rekao da će o okudanju vanredne situacije u Pirotu odlučivati Štab za vanredne situacije, a da će pripadnici Sektora za vanredne situacije koji su na terenu, reagovati i verovatno ponovo zatvoriti auto-put kada bude krenulo prevoženje cisterni koje su se prevrnule.

Nastavak na RTS...