Izvor: Kurir, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OJAĐENI
Zbog nemara države i lopovluka novopečenih „biznismena“ koji su upropastili privatizovane firme 45.000 radnika dospelo u bedu
BEOGRAD - Najveća žrtva raskida kupoprodajnih ugovora s kupcima društvenih preduzeća u Srbiji su radnici. Dok država svoja potraživanja može da naplati iz stečajne mase, radnicima je zagarantovano jedino zdravstveno osiguranje, a to kako će da prehrane porodicu i pronađu novi posao, jer stari nisu izgubili svojom krivicom, nikoga nije briga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Gubitak posla ne pogađa samo zaposlenog, već i njegovu porodicu.
Nažalost, nemaština nije najgora stvar koja može zadesiti čoveka kada ostane bez posla. Radisav Stojanov (39), radnik preduzeća „Šinvoz“ iz Zrenjanina, koji je prekjuče preminuo u Domu sindikata dok je sa svojim kolegama štrajkovao zbog loše sprovedene privatizacije u preduzeću, samo je jedna u nizu žrtava. Zbog gubitka posla u ovom preduzeću samoubistvo su u protekle dve godine izvršila tri radnika. Tačan broj sličnih slučajeva u Srbiji niko ne zna. Tragične priče, kao što je priča o radniku koji je preminuo ili zapao u teške zdravstvene i socijalne probleme zbog loše sprovedene privatizacije, mogu se čuti na gotovo svakom protestu radnika koji su nezadovoljni privatizacijom u svom preduzeću.
Postala je praksa da su u svojim profesijama nekada priznati stručnjaci, zbog gubitka posla nakon privatizacije ili stečaja u koji je zapalo njihovo preduzeće, prinuđeni da švercuju i preprodaju stvari na pijaci i sa završenim fakultetom rade poslove najamnih radnika, samo da bi svojoj deci obezbedili kakvu-takvu egzistenciju.
- Razlog za loše stanje u privredi i težak položaj mnogih radnika leži u tome što je Srbija podeljena na interesne zone između stranaka - njihovi ljudi kupuju firme, ali ne da bi spasli proizvodnju, nego da bi za male pare dobili ogroman poslovni prostor, nakon nekog vremena promenili kompletnu delatnost i otpustili veliki broj radnika - kaže za Kurir Milan Nikolić iz Centra za privatizaciju UGS „Nezavisnost“. - Radnici su nakon raskida kupoprodajnog ugovora potpuno obespravljeni i ni krivi ni dužni završavaju na ulici - napominje on. Kada se raskine kupoprodajni ugovor, preduzeće odlazi u stečaj. Radnicima tada jedino preostaje da se prijave na biro, kako bi imali zdravstveno osiguranje.
Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je strašno to što nečijim nemarom ili zlom namerom zaposleni ostaju bez posla. - U Srbiji je praksa da onaj ko je upropastio preduzeće najčešće ne odgovara zbog toga - tvrdi Savićeva. Ovo je i jedan od razloga zbog kojih će ovaj sindikat uskoro pokrenuti inicijativu za promenu Zakona o radu.
Kada Agencija za privatizaciju raskine kupoprodajni ugovor, često se dešava da vlasnici preduzeća iskoriste zakonsku mogućnost i tu odluku pokušaju da obore na sudu. I opet najveći ceh plaćaju zaposleni, jer sudski procesi ponekad traju i nekoliko godina. - Tako da i ako se desi da njihovo preduzeće neko ponovo kupi, male su šanse da će im biti bolje - napominje Milan Nikolić.
Od početka privatizacije 2001. godine u Srbiji je prodato 2.190 preduzeća. U njima je radilo oko 340.000 zaposlenih.[ antrfile ]
ISPAŠTA 37.000 LJUDI
Prema podacima Agencije za privatizaciju, u Srbiji je u poslednjih šest godina poništen 299 kupoprodajni ugovor s kupcima društvenih preduzeća, dok je u toku raskid još dvadesetak ugovora. Od 86 tenderskih prodaja, kupoprodajni ugovori raskinuti su u deset slučajeva, dok su posle 1.457 aukcijskih prodaja poništena 289 ugovora. Prema podacima koje su Agenciji za privatizaciju dostavili rukovodioci u tim preduzećima (iako su dali izjavu pod moralnom i krivičnom odgovornošću - njihovi podaci su ipak nezvanični), u njima je radilo oko 37.000 zaposlenih. U ovaj broj ne ulazi oko 7.000 zaposlenih u RTB Bor, jer još uvek nije ažurirana sva potrebna dokumentacija.
