Izvor: Politika, 24.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OEBS na prekretnici
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) stvorena je svojevremeno kao instrument popuštanja međunarodne zategnutosti. Dugo vremena organizacija je bila mesto za dijalog koji se vodio u uslovima zaoštrenih odnosa između različitih ideoloških sistema. Većina eksperata koji se bave međunarodnim organizacijama smatrala je da će posle raspada Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza princip međublokovske borbe lagano napustiti praksu OEBS-a. Padom Berlinskog zida otvorio se prostor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za transformaciju organizacije u efikasan mehanizam za uzajamno usaglašavanje interesa svih država članica i za borbu protiv pretnji evropskoj bezbednosti i miru. Nadama eksperata nije, međutim, bilo suđeno da se ostvare, budući da blokovski princip delovanja dominira OEBS-om i danas.
Organizacija koja ima 55 zemalja članica, nosi izrazito evroatlantski karakter, a jednu od glavnih uloga u njoj imaju SAD – zemlja s veoma posrednim odnosom prema Evropi i očuvanju njene bezbednosti. S ekonomskog gledišta, Amerikanci tradicionalno vide u ujedinjenoj Evropi svog najvećeg rivala. Zbog toga, očigledno je moguće da Vašington koristi OEBS za slabljenje pozicija zemalja Starog kontinenta u slučaju kada to prepozna kao vlastiti nacionalni interes.
Od samog osnivanja, OEBS je bio pozvan da rešava zadatke u okvirima tri "korpe" organizacije – vojno-političke (1), ekonomske (2) i humanitarne (3) – koje su tretirane kao jednake. Ali u poslednje vreme, prve dve dimenzije delovanja polako su bivale zaboravljene, a sva pažnja je skoncentrisana na humanitarne probleme. Posebno se to osećalo, a i danas se oseća, u odnosu vođstva organizacije prema zbivanjima na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza i na prostoru bivše Jugoslavije.
Jedan od prioriteta OEBS-a uvek je bilo određivanje zone potencijalnih konflikata, njihova prevencija, uspostavljanje kontrole, regulisanje kriznih žarišta i stvaranje uslova za normalan život posle sukoba. U realnom životu, delatnost raznih misija i posmatrača OEBS-a odvijala se istovremeno s krvavim sukobima između bivših članica jugoslovenske federacije i unutar nekih njenih republika. Poznata je manipulacija u vezi sa slučajem Račak, posle kojeg je usledilo bombardovanje SRJ, a u toj za nas tragičnoj izmišljotini glavnu ulogu imao je Vilijam Voker, šef kosovske verifikacione misije, koga je na to mesto imenovao OEBS. Posle bombarderske akcije NATO na Balkanu, celokupna politika organizacije bila je pod tutorstvom SAD i u poslednjim godinama sve više podseća na "čistača" koji prethodno "obrađuje" teritorije pojedinih država s ciljem njihove pripreme za punu kooperativnost i početak ekspanzije evroatlantskih struktura.
U poslednje vreme Amerikanci pokušavaju da nametnu svim evropskim zemljama svoj pogled na OEBS kao na pomoćni mehanizam čiji je osnovni zadatak – "demokratizacija istočne periferije Evrope".
Prema procenama evropskih eksperata, rezultati belgijskog mandata na dužnosti predsedavajućeg OEBS-a su veoma skromni i ne odgovaraju proklamovanim zadacima. Do sada nije doneta nijedna odluka o reformi OEBS-a, niti je pripremljen bilo kakav projekat rešenja koji bi bio prezentovan na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova zemalja članica u decembru u Briselu. U takvoj situaciji, organizacija ne samo da nije efikasan instrument međunarodne politike nego se našla na opasnoj granici iza koje se jedino može postaviti pitanje o svrsishodnosti njenog daljeg funkcionisanja.
Nije nemoguće da se iza svega krije strategija laganog slabljenja uloge OEBS-a. Sve češće isticanje "destruktivne" uloge Rusije od strane "novoevropljana" i SAD može dovesti do istiskivanja ove organizacije izvan granica njene zone odgovornosti, uz postavljanje pitanja o potrebi zamene OEBS-a "adekvatnijim" međunarodnim strukturama (EU, NATO) u kojima Moskva ne učestvuje. Čini se da ovakav scenario najviše odgovara Vašingtonu, ali u isto vreme protivureči interesima većine zapadnoevropskih zemalja vezanih za Rusiju tesnim političkim, ekonomskim i, naročito, energetskim kontaktima.
Viši stručni saradnik u Institutu za političke studije
Vinko Đurić
[objavljeno: 24.11.2006.]
